Одлазећи председник САД, Џо Бајден, наводно је у најбољем стилу филмских класика закукао: „Где ми је била памет?“ јер је, како кажу извори из Беле куће за Вашингтон пост, решио да се повуче из председничке трке. Очигледно је да се сада убеђује како би могао да избаци из игре републиканског супарника Доналда Трампа. Ах, ретроспектива је увек 20/20.
Бајден је, према истим изворима, наводно стигао до још једног просветљења – да је именовање Мерика Гарланда за врховног тужиоца било приближно генијално као оставити мачку да чува кавијар. Гарланд је, како тврде, спорији од дијалога у сапуници кад је у питању покретање кривичног гоњења Трампа због догађаја у јануару 2021. Човек се баш држао оног „правда је слепа“ – само што је у његовом случају изгледа била и хипнотисана.
У међувремену, Министарство правде је кренуло у акцију против Хантера Бајдена, Бајденовог сина, па је цела драма завршена председничким помиловањем које је тата Џо у стилу покер играча извукао из рукава. Танјуг наводи да је то помиловање „изненадило“ многе – мада су сви знали да је то једини логичан епилог.
Бајден је, кажу, одустао од трке након, хм, „незаборавног“ наступа у дебати против Трампа у јуну. Лошег? Ма где! Реч је о уметничком перформансу који је публика једва преживела. Након тога је бацио своју подршку на Камалу Харис, потпредседницу која је на крају изгубила изборе, иако су анкете у почетку говориле супротно. Ох, ти проклети статистички графикони – увек обећају, али ретко испуне!
Сарадници из Беле куће у глас поручују да Харис није крива за пораз демократа, али додају како би Бајденов останак у трци вероватно донео другачији исход. Да ли би? Па, ко то може знати. Многи присталице Харис тврде да је њен пораз директна последица тога што је Бајден, у маниру правог драмског јунака, предуго чекао да се повуче. Оставио јој је кампању као штап са пробијеном гумом на трци Формуле 1.
А онда је ту и Бајденово обећање из 2020. да ће бити „прелазна личност“. Прелазна? Изгледа да је само прешао из једног мандата у збрку са насловима који као да су изашли из сатиричног часописа. Током читавог овог циркуса, остаје питање: да ли је свет стварно заслужио овакву комбинацију политике, драме и ситкома?