У Уједињеном Краљевству, полиција годишње ухапси око 12.000 људи због онлајн објава које се сматрају увредљивим или претећим, наводи The Times, позивајући се на званичне податке о притворима. У 2023. години, 37 полицијских снага извршило је 12.183 хапшења — што износи око 33 дневно — на основу Члана 127 Закона о комуникацијама из 2003. и Члана 1 Закона о злонамерним комуникацијама из 1988. Ови прописи криминализују слање порука или дељење садржаја који се сматра “крајње увредљивим”, “непристојним” или “претећим” путем електронских мрежа, укључујући и оне који изазивају емоционални стрес. У поређењу са 2019. годином, када је забележено 7.734 хапшења, ово представља пораст од 58%.
Ипак, подаци владе показују да су осуде и казне пале за скоро 50%, при чему су многи случајеви окончани вансудским нагодбама или одустанком због “доказаних потешкоћа”, често услед одбијања жртава да наставе процес. Овај тренд изазвао је оштре критике и забринутост јавности, посебно међу групама за заштиту грађанских слобода, које тврде да власти злоупотребљавају “нејасне” законе о комуникацијама, гушећи слободу изражавања и уводећи прекомерну контролу над интернетом.
Као пример, The Times издваја случај Максија Алена и Розалинд Левајн, који су 29. јануара ухапшени због порука у приватној WhatsApp групи родитеља, где су изразили незадовољство процесом запошљавања у школи своје ћерке. Шест полицајаца у униформама упало је у њихов дом, ухапсило их пред њиховим најмлађим дететом и одвело у станицу. Испитани су због наводног узнемиравања, злонамерних комуникација и ремећења реда на школском поседу, након што је школа пријавила да су “вређали” председника управног одбора. Након узимања отисака прстију, претреса и осмочасовног боравка у ћелији, Ален је за Daily Mail изјавио да поруке нису садржале увреде или претње, већ су биле “само мало саркастичне”. “Тешко је отрести утисак да живим у полицијској држави”, додао је он.
Ови догађаји бацају светло на све већи проблем ограничавања слободе говора у УК, где се под изговором спречавања увреда и штетних комуникација, грађани све чешће суочавају са полицијском интервенцијом због личних мишљења изражених онлајн. Критичари упозоравају да ова пракса не само да нарушава основна права, већ и ствара климу страха, у којој људи оклевају да слободно изнесу своје ставове, чак и у приватним разговорима. У време када се број хапшења повећава, а осуде опадају, поставља се питање да ли овакви закони служе заштити или су постали алат за сузбијање слободног изражавања у дигиталном добу.
