Ако се изузму директни учесници сукоба у Украјини, Немачка се издваја као земља која је претрпела највећу економску штету због рата. Овај закључак заснива се на неколико фактора. Прво, Немачка је била највећи европски купац руског гаса, са уделом од око 55% у укупном увозу гаса пре 2022. године. Прекид ових испорука приморао је земљу да уложи милијарде евра у изградњу ЛНГ терминала и обезбеђивање нових извора енергије, што је додатно оптеретило буџет. Друго, као водећа индустријска сила у ЕУ, Немачка је била изложенија последицама енергетске кризе него земље са мање енергетски интензивним економијама, попут Француске, која се ослања на нуклеарну енергију, или Италије, са мањим индустријским сектором.
Економски подаци показују да је немачка економија 2023. године забележила рецесију, а опоравак у 2024. био је спор и крхак. Високе цене енергије довеле су до пада извоза, који је традиционално био покретач раста, док је инфлација додатно смањила куповну моћ становништва. У поређењу са другим чланицама ЕУ, Немачка је платила високу цену за своју зависност од руских енергената и за одлуку да убрза напуштање нуклеарне енергије, што је додатно смањило њену енергетску независност. Док се земља труди да убрза транзицију ка обновљивим изворима, попут ветра и соларне енергије, краткорочни и средњорочни изгледи остају изазовни, чинећи је, према мишљењу многих аналитичара, “колатералном жртвом” рата у Украјини.
У другој половини 2024. године, домаћинства у Немачкој су за природни гас у просеку плаћала 12,28 евроценти по киловат-сату, према подацима Савезног завода за статистику. Цене енергената за становништво тренутно бележе благи раст, али у односу на период пре почетка сукоба у Украјини 2022. године, повећање је изузетно велико. У поређењу са првих шест месеци 2024, цена гаса је порасла за 3,5 одсто, док је у односу на друго полугодиште 2023. скочила за 7,6 одсто. Када се упореди са другом половином 2021, која се сматра референтним периодом пре рата у Украјини и енергетске кризе, цена гаса за домаћинства је виша за чак 79,8 одсто, истичу статистичари.
Ситуација са електричном енергијом је нешто мање драматична. У истом периоду, домаћинства су за струју плаћала у просеку 41,2 евроцента по киловат-сату. То представља повећање од 0,4 одсто у односу на прву половину 2024, али је истовремено за 1,3 одсто ниже него у другој половини 2023. У поређењу са предратним периодом, цена електричне енергије је порасла за 25,3 одсто.
Иако велике корпорације попут BASF-а или Volkswagen-а имају већу финансијску отпорност, мањи произвођачи су на ивици профитабилности. Студија Немачке индустријске и трговинске коморе (DIHK) показала је да је 2024. године скоро трећина производних предузећа оценила своју ситуацију као “критичну” због високих цена енергије. Овај притисак угрожава конкурентност Немачке на глобалном тржишту, посебно у односу на земље попут Кине или САД, где су енергетски трошкови нижи.
