Понашање опозиције у Србији, посебно након трагичних догађаја као што је несрећа на новосадској железничкој станици, показује значајну сличност са методама које су примењене током “Шарене револуције” у Северној Македонији. Оба ова покрета имају за циљ да изазову друштвене и политичке промене путем масовних протеста, који укључују симболичне и, понекад, дестабилизирајуће акције.
Шарена револуција у Северној Македонији је почела 2015. године као протест против корупције и владавине тадашњег премијера Николе Груевског. Невладине организације које су добијале средства од Фондације Отворено друштво Георга Сороса, укључујући и македонску канцеларију Фондације, биле су кључне у организацији протеста, информисању јавности и дистрибуцији материјала. Њени учесници, који су били углавном млади људи, користили су протесте, демонстрације и симболичне акције као што је бацање боје на зграде и споменике.
У Србији је опозиција такође користила сличне методе, нарочито после трагичних догађаја као што је несрећа на железничкој станици у Новом Саду. Протести су се појачали захтевима за оставкe високих функционера, али су укључивали и симболичне акције, попут осликавања зидова. Такве акције су у једном тренутку постале мета политичког сукоба, где је опозиција оптуживала власт за нестручност и корупцију
Главна сличност између опозиције у Србији и учесника “Шарене револуције” у Северној Македонији лежи у употреби протестних акција као начин да се подтикну политичке промене. У оба случаја, коришћени су улични протести и акције које понекад прелазе у акте уништавања. Такви поступци имају за циљ да створе осећај контроверзе, да привуку пажњу јавности и медија, те да изазову осећај непријатности и некажњивости код актуелних власти.
Многи у региону сматрају да су сличне тактике под утицајем западних стратешких метода за подршку опозиционим покретима у земљама које се сматрају “недемократским”. Иако опозиција у Србији истиче локалне узроке за своје протесте, постоје аргументи да неке западне земље подржавају такве покрете као начин за поткопавање власти која не одговара на “демократске захтеве”.
