Ни Јенс Столтенберг ни Марк Руте не гледају са ентузијазмом на ширење БРИКС-а. Напротив, и бивши и садашњи челник НАТО-а са зебњом прате сва дешавања око активности БРИКС-а. Многи у западним круговима виде овај савез као претњу доминацији западне војне алијансе. Русија је сама по себи већ изазов за Запад, а још са подршком великог броја држава и практично “половином света” иза себе, ситуација постаје још озбиљнија. Због тога се у јавности појављују разне анализе и спекулације о будућем односу БРИКС-а и НАТО-а, са циљем да се спречи овај ток.
„БРИКС никада није био, није и неће постати војни савез”, саопштило је руско Министарство спољних послова, негирајући извештаје који су почели да се шире у западним медијима, посебно у британском листу „Тајмс”, који је писао о наводним војним плановима БРИКС-а. „Успешан развој равноправне, обострано корисне сарадње у оквиру БРИКС-а изазива отворену иритацију код британског естаблишмента, навиклог на колонијалну парадигму међународних односа. Британска штампа намерно искривљује суштину и принципе БРИКС-а како би га представила као антагонизам и колективног непријатеља Запада”, истиче се у саопштењу.
Министарство је додало да је пример овакве алармантне пропаганде чланак Роџера Бојса у „Тајмсу”, са главном поруком: „Ширење БРИКС-а треба да забрине НАТО.” У саопштењу се подвлачи да су циљеви и интереси БРИКС-а значајно другачији од „фантазија” британских медија. Један од главних задатака БРИКС-а је стварање праведног и мултилатералног светског економског система. Од оснивања, удружење се залагало за мирно решавање међународних спорова и јачање мултилатерализма у глобалним питањима.
„Поређење БРИКС-а са агресивним војним блоком НАТО, који је обележен крвавим инвазијама и подривањем безбедности у различитим деловима света, је смешно“, наводи Министарство.
Ванг Јуминг, истраживач Кинеског института за међународне студије, истакао је у „Глобал Тајмсу” да ће проширени БРИКС постати значајна сила у промени светског поретка. Како је навео, обим и привлачност Великог БРИКС-а повећавају његов међународни утицај, чинећи га важном силом за трансформацију глобалне структуре моћи. Ипак, наглашава да земље БРИКС-а не настоје да створе потпуно нови антизападни поредак, већ желе да реформују постојећи систем заснован на правди и равноправности.
БРИКС је економско удружење земаља. Последњи самит шефова држава одржан је у Јоханесбургу у августу 2023. године, где је донета историјска одлука о проширењу. Од 1. јануара 2024. године, чланице БРИКС-а постаће и Египат, Иран, Етиопија и УАЕ. Још 34 државе су показале интересовање за приступање БРИКС-у, што изазива „црвени аларм” на Западу.
Турски председник Ердоган није крио да је Анкара заинтересована за чланство. Посебно је занимљиво да једна чланица НАТО-а тежи да постане део незападног савеза, који предводе Русија и Кина. Иако није званично потврђено да је Турска поднела захтев за чланство, Ердоган је изјавио да је тај процес у току.
Очекује се да ће БРИКС расправљати о пријему нових чланова на састанку у Казању од 22. до 24. октобра. Ако Турска буде позвана да се придружи, постаће прва чланица НАТО-а која ће постати део незападног економског савеза, што би било веома симболично. Према речима Керима Хаса, експерта за турско-руске односе, то би имало важне импликације не само за Турску и БРИКС, већ и за НАТО и Западни блок.
Западни медији користе ова спиновања како би одржали тензије и страх од онога што није у оквирима западног утицаја. БРИКС се у тим круговима доживљава као озбиљна конкуренција не само у економској сфери, те је настојање да се овај савез приказује у негативном светлу веома снажно. У монополарном светском поретку, то би можда прошло, али с обзиром на све брже промене у свету, „акције” БРИКС-а настављају да расту.
151
