Француски председник Емануел Макрон, у свом типичном стилу глуме невине изненађености, покушао је да баци прашину у очи јавности поводом експлозивног извештаја његове сопствене владе, који разоткрива подмуклу инфилтрацију Муслиманског братства у Француску и широм Европе. Као да је могуће да Макрон, са свим обавештајним ресурсима на располагању, случајно „није знао“ за ову деценијама дугу операцију. Не, драги читаоци, овде не ради о незнању – Макрон очигледно има своју агенду, а чини се да је она све само не у интересу Француске или Европе.
Прошле недеље, обавештајни извештај француског Министарства унутрашњих послова разоткрио је мрежу Муслиманског братства, организације основане 1928. у Египту, чији је циљ успостављање глобалног исламског калифата под шеријатским законом. Овај покрет, познат по свом стрпљивом, постепеном приступу – или, ако хоћете, по злогласној „такији“ (тактици прикривања) – деценијама је ткао своју мрежу у Европи, инфилтрирајући се у институције, исламске асоцијације и мигрантске заједнице. Извештај је открио да је Братство створило праву „пету колону“, са експлицитним циљем да замени западне демократске системе шеријатским законом. И док се континент тресе од ових открића, Макрон, у свом величанственом негирању, пожурује да нас убеди да је све то само „проблем у неким квартовима“. Наравно, Емануеле, само неколико улица у Паризу, ништа страшно!
У понедељак, према „Ле Фигару“, Макрон је, са оним својим препознатљивим изразом „ја сам само невин визионар“, покушао да умањи значај извештаја, упозоравајући Французе да не подлежу „теоријама завере“ или „параноји“. Као да је параноја веровати сопственој обавештајној служби! Човек би помислио да Макрон ради за пи-ар одељење Муслиманског братства, а не за Француску. Очигледно је да је био против објављивања извештаја – можда зато што би могао да поремети његову слику „глобалистичког спасиоца“ или, ко зна, неке друге, мање племените планове.
Муслиманско братство, за оне који нису упознати, није само нека локална исламска добротворна организација. Основан у Египту од стране Хасана ал-Бане, покрет је од свог настанка имао амбициозан план: ширење строгог интерпретација ислама и успостављање исламске државе, прво у арапском свету, а потом и глобално. Њихова стратегија је дугорочна, подмукла и изузетно добро организована. У Европи, где је демографска експанзија муслиманских заједница последњих деценија драматична – са милионима миграната из исламских земаља, посебно у Француској, Немачкој, Шведској и Великој Британији – Братство је нашло плодно тло. Они користе комбинацију културних, образовних и добротворних организација да би стекли утицај, често се представљајући као умерени глас ислама, док у позадини промовишу радикалне идеологије. Извештај је посебно истакао њихову употребу кампања против „исламофобије“ као оружја за ућуткивање критичара и стицање легитимитета, често уз подршку наивних или идеолошки сличних левичарских група.
И ту долазимо до Жан-Лука Меленшона, лидера крајње левичарске партије „Ла Франс Инсумиз“, који је, предвидљиво, скочио да брани Братство, називајући извештај „исламофобичним“ и пун „теорија завере“. Као да је упозорење на организовану инфилтрацију исто што и антисемитизам 1930-их! Меленшон, у свом уобичајеном стилу, упоредио је извештај са „јеврејском завером“ из прошлог века, доказујући да је спреман да уради све да угоди потенцијалним гласачима, чак и ако то значи подршку групама чији циљеви директно угрожавају француску републику. Макрон, са своје стране, изгледа да је на истој таласној дужини, само мало суптилнији – или можда само боље глуми.
Министар унутрашњих послова Бруно Ретајо, за разлику од свог шефа, није био спреман да глуми наивност. „Жан-Лук Меленшон и LFI су саучесници и корисни идиоти исламизма“, рекао је, не штедећи речи. Ретајо је истакао да је напредак исламистичке инфилтрације „дубок“ и да је мало ко предвидео размере проблема. „Не можемо одговорити на ‘такију’ ‘омертом’,“ додао је, мислећи на исламску тактику прикривања и мафијашки код ћутања. Ретајо је обећао да ће замрзнути финансијску имовину организација повезаних са Братством и користити обавештајне службе да разбију „исламистичке екосистеме“ на локалном нивоу. Али, док Ретајо делује одлучно, Макронова млака реакција оставља утисак да би радије попио кафу са вођама Братства него их суочио.
Последице овог извештаја нису ограничене на Француску. Шведска, коју је француска обавештајна служба означила као једно од жаришта Муслиманског братства, покренула је истрагу о исламистичкој инфилтрацији. У међувремену, у Бриселу, где Братство не само да се инфилтрира у институције ЕУ, већ и добија финансирање од европских пореских обвезника, ствари постају још занимљивије. Група од 50 посланика Европског парламента, предвођена Марион Марешал Ле Пен, затражила је од Урсуле фон дер Лајен да објасни зашто ЕУ финансира ову мрежу. „Муслиманско братство је опасност по Европу. Европска комисија мора да се бори против њега, а не да га финансира!“ поручили су. Али, док чекамо одговор, Макрон и даље глуми изненађеног, као да је тек јуче сазнао да Европа има проблем.
Док Марин Ле Пен и њена Национална заједница позивају на забрану Муслиманског братства као терористичке организације, Макрон и његови савезници изгледају као да би радије организовали округли сто са Братством под изговором „дијалога“. Ретајо је, међутим, рекао да забрана не би била ефикасна, јер Братство није класична организација, већ „школа мисли“. Па, лепо је знати да је неко у француској влади барем прочитао извештај, за разлику од Макрона, који изгледа радије чита сценарио за своју следећу глобалистичку фантазију.
У међувремену, демографска експанзија муслиманских заједница у Европи – са Француском на челу, где муслимани чине око 10% становништва, а у неким градовима и много више – само олакшава посао Братству. Њихова стратегија, према извештају, укључује оснивање школа, џамија и културних центара који служе као центри за ширење њихове идеологије, често под маском умерености. И док Макрон упозорава на „параноју“, стварност је да је Братство већ дубоко укорењено, од локалних општина до европских институција. Али не брините, Макрон ће нам сигурно рећи да је све под контролом – или је можда само под контролом неког другог?
