После више од деценије пажљивог одлагања било какве одлуке о значајнијем војном улагању, бивша немачка канцеларка Ангела Меркел одлучила је да проговори о горућем проблему безбедности Европе. На једном скупу у Диселдорфу, упозорила је да Европа „неће моћи да опстане“ без повећања војних издвајања.
Једини проблем? Током својих 16 година на власти, када је заправо могла нешто да уради по том питању, више је волела да се бави енергетском сарадњом са Русијом него опремањем Бундесвера. „Понекад се питам: Да ли смо били довољно брзи у повећању издвајања за одбрану?“ рекла је Меркелова. Одговор на ово питање је, наравно, „не, Ангела, нисте били брзи – нисте се ни померили“.
Меркелова је годинама игнорисала захтеве НАТО-а да Немачка испуњава своју обавезу од 2% БДП-а за одбрану. Амерички председник Доналд Трамп је био међу ретким људима који су ово схватили озбиљно – и то веома гласно. Још 2018. године, Трамп је тврдио да је „смешно“ што Немачка шаље милијарде долара Русији за гас, док се истовремено ослања на Америку да је штити од те исте Русије.
Немачка влада је тада одговорила отприлике овако: „Ма не, Доналде, ми знамо шта радимо, све је под контролом!“ Само четири године касније, Русија је напала Украјину, Европа је упала у енергетску кризу, а немачка војска је схватила да би у случају рата могла да брани Берлин пластичним кашикама из војних мензи.
Али, није да није било упозорења! Још у децембру 2021. године, свега четири месеца пре руске инвазије, декласификовани немачки владин документ тврдио је да повећана енергетска зависност од Русије „не представља ризик“ за енергетску безбедност Немачке. Шта би могло поћи по злу?
Сада када је Европа у безбедносној кризи, Меркелова каже да је крајње време за повећање војних издвајања. Њен наследник, Фридрих Мерц, очајнички покушава да укине ограничења на задуживање како би немачка војска коначно добила нешто што личи на финансирање. Али, новац није једини проблем – недостају и војници.
Комесарка за Бундесвер, Ева Хегл, недавно је саопштила да је број упражњених војних позиција у Немачкој достигао 20%, што значи да војници сада недостају чак и у теорији. Циљ је да немачка војска има 203.000 припадника до 2031. године, али с обзиром на тренутни темпо попуњавања, можда би боље било да пробају са огласима на ТикТоку.
Да ствар буде гора, просечна старост немачког војника порасла је на 34 године, што значи да ће ускоро више војника бити на боловању због болова у леђима него у војним вежбама.
Меркелова је сада признала да Европа мора да повећа издвајања за војску, што је вероватно највеће „кајање после истека гаранције“ у модерној политици. Али, боље икад него никад – или у овом случају, боље после одласка са власти него у време када је могла нешто да промени.
У сваком случају, сада барем знамо да је и сама Меркел схватила оно што су јој годинама говорили други – укључујући и Трампа. Следећи пут када историја понуди Немачкој шансу да се припреми на време, можда ће неко бити довољно љубазан да јој пошаље подсетник… само да не буде касно као и сада.