Велики спаситељ Европе, Емануел Макрон, ушао у ринг да смири “сукоб” између Зеленског и Трампа, јер је, забога, Зеленски наводно истеран из Беле куће као некакав тинејџер који је превише дуго остао на журци. И сад, наравно, Европа цвили од страха да ће их САД оставити на цедилу у овој епској борби против руских хорди које, према Макрону, само чекају да прегазе Украјину, па онда Молдавију, Румунију, а ко зна, можда и Луксембург – зашто не, кад већ маштамо!
Макрон, наш храбри француски витез, у суботу је, између две чаше вина и неколико селфија, позвао све на “смиреност и поштовање”, јер је, видите, “улог превише важан”. Као да је он једини који то схвата, док остали европски лидери седе и играју “Монопол” док Путин наводно црта мапу за освајање континента. И онда, у свом величанственом стилу, Макрон испoљава идеју о некаквом европском нуклеарном “штиту”, јер Америка очигледно неће да гине за европске фантазије о руским тенковима у Паризу. Француска и Британија, те две “моћне” нуклеарне силе, сад треба да нас све спасу – па добро, бар ћемо имати добре багете и чај док чекамо апокалипсу.
А онда нам Макрон, са свом том мудрошћу коју је покупио између модних ревија и држања говора, објашњава да ако Путин освоји Украјину, следећа је Молдавија, па Румунија – можда и Швајцарска, ко ће га знати, кад већ пуштамо машти на вољу! “Смиреност, људи, смиреност”, каже он, док истовремено баца идеју о стратешком дијалогу са земљама које немају нуклеарке, да Француска може да се осећа још мало моћније док дели своје атомске играчке. Јер, знате, без америчког нуклеарног кишобрана, Европа је као дете без пелене – беспомоћна и уплашена.
И онда, у врхунцу своје генијалности, Макрон каже да би можда, једног дана, кад му звезде буду наклоњене, чак и попричао са Путином. Али само у “погодном тренутку”, наравно – нећемо да журимо, можда сачекамо да Руси стигну до Лиона па да онда седнемо на кафу. У међувремену, уочи састанка у Лондону, где ће Зеленски и остали европски лидери да се држе за руке и кукају због Трамповог “приближавања Кремљу”, Макрон избацује визију европске одбране независне од НАТО-а. Пет до десет година, каже он, па ћемо имати своју супермоћну армију! До тада, претпостављам, можемо да бацамо кроасане на непријатеља.
И на крају, као шлаг на торту, Макрон упозорава да би договор САД и Русије без Европљана за столом био “раскол у савезу”. О, не, Емануеле, шта ћемо без твог присуства на сваком састанку?! “Ми смо за мир”, каже он, “али не за капитулацију”. Па наравно, само што је тај ваш “мир” изгледа као панични вапај док машете нуклеарним штитом и молите Американце да вас не оставе. Браво, Европо, са оваквим лидерима сигурно нећеш пропасти – или бар не пре него што Макрон смисли још неку драматичну изјаву!
