Док Трамп све више даје утисак напуштања Зеленског, европски лидери покушавају да реагују. Највише континенталне институције журе да именују европског посланика који би био укључен у мировне преговоре, покушавајући да се позиционирају као „трећи актер“ између САД и Русије. Емануел Макрон, у покушају да поново афирмише себе, организовао је нови самит о Украјини у Елисеју. Лидери земаља ЕУ, већина путем видеоконференције, и Канада, чланица НАТО-а, учествовали су у овом састанку.
Око двадесет земаља, укључујући три балтичке државе и Румунију, позване су да се суоче са Макроновом визијом, убеђене да Москва представља егзистенцијалну претњу за Европу. Макрон је, након што је створио несугласице међу европским колегама, резервисао место у Белој кући: заједно са британским премијером Стармером, очекује се да ће следеће недеље бити у Вашингтону на разговору са Трампом. „Ми стојимо уз Украјину и преузећемо пуну одговорност да обезбедимо мир и сигурност у Европи“, написао је Макрон на Иксу.
Из ЕУ стижу оштре реакције на Трампове нападе. Берлинска влада је изјавила да је „апсурдно називати Зеленског диктатором“, док је Макрон поновио потребу за колективним поновним наоружавањем, изазивајући Трампа. Европски савет, који би требало да представља највиши ниво политичке сарадње између 27 земаља чланица, креће се својим темпом. Председник Антонио Коста је интензивирао контакте са лидерима, покрећући билатералне консултације о помоћи Украјини и безбедносним гаранцијама.
Данска премијерка Фредериксен најавила је повећање трошкова одбране на 3%, али слање трупа без Сједињених Држава остаје ван дневног реда. Високи представник ЕУ за спољну политику, Каллас, упозорава да не треба упасти у „Путинову замку“. Мађарски премијер Орбан, који се од почетка противио Макроновој иницијативи, није присуствовао састанку у Паризу.
Док ЕУ наставља да врши притисак на Кремљ са новим санкцијама, Урсула фон дер Лајен пише. Јуче је 27 амбасадора дало „да“ за шеснаести пакет санкција Русији, који ће бити формално усвојен у понедељак на самиту на коме ће учествовати и министар Тајани.
Ови потези европских лидера и комесарке изгледају бесмислено у светлу текућих мировних преговора који добро напредују. Уместо да се фокусирају на одрживе и прагматичне решења, европски лидери ризикују да увуку континент у још већу кризу.