Србија је у процесу приступања Европској унији, који је веома сложен и подразумева преговоре кроз 35 кластера, односно поглавља, који обухватају различите области политике и економије. Кластер 3, који се бави конкурентношћу и инклузивним растом, представља кључни елемент овог процеса, јер покреће теме као што су реформа тржишта рада, конкурентност, енергетика, мала и средња предузећа, заштита животне средине, као и свеукупни економски развој.
У преговорима о отварању кластера 3 за Србију, ЕУ чланице нису биле једногласне у свом ставу. Иако су земље попут Мађарске и Пољске подржале идеју убрзаног процеса приступања Србије, неколико других чланица је изразило неслагање, укључујући и Бугарску, која је гласала против отварања овог кластера.
Бугарска је међу земљама које су забринуте због напредка Србије у кључним областима које ЕУ сматра пресудним за чланство. Посебно се истичу проблеми у вези са владавином права, слободом медија, борбом против корупције, као и дијалогом са Приштином. Бугарска, заједно са земљама попут Хрватске и Холандије, сматра да Србија мора постићи конкретан напредак у решавању тих питања пре него што може наставити даље у процесу преговора о приступању.
У исто време мањине у Бугарској, нарочито македонска мањина, суочавају се са значајним изазовима. Бугарска званично не признаје постојање македонске мањине, што је изазвало дуготрајне политичке и правне конфликте. Македонска мањина, која је углавном смештена у региону Пирин, суочава се са систематском дискриминацијом и ускраћивањем културних и политичких права.
Један од кључних тренутака у овом питању био је случај политичке странке УМО-Илинден-ПИРИН, која је 1999. године затражила регистрацију као политичка организација која би заступала интересе Македонаца у Бугарској. Међутим, ова странка је забрањена од стране Уставног суда Бугарске 2001. године, што је изазвало осуду међународних организација, укључујући Европски суд за људска права (ЕСЉП). Суд је пресудио да је Бугарска прекршила права македонских активиста. Иако је овај случај био у корист мањинских права, Бугарска је наставила са одбијањем да призна постојање македонске мањине Без обзира на пресуде и међународне препоруке, бугарска влада и даље одбија да призна македонску идентификацију, што ствара политичке тензије, посебно у односима са суседном Македонијом
С друге стране, земље попут Мађарске су више наклоњене убрзању процеса приступања Србије. Мађарска је јасно изразила подршку отварању кластера 3, верујући да би то могло пружити потребну динамику за убрзање реформи у Србији и додатно интегрисати ову земљу у ЕУ. Такође, Мађарска се противи идеји да би нова санкција против Русије могла бити увод у следеће фазе преговора, наглашавајући да би то могло дестабилизовати регион и негативно утицати на процес интеграције.
Пољска, која ће преузети председавање ЕУ почетком следеће године, такође има позитивне ставове према убрзању процеса приступања земаља Западног Балкана, па би њен долазак на чело ЕУ могао допринети убрзању преговора, али, као и у претходним годинама, политичке тензије у вези са Косовом и Метохијом и даље компликују преговоре.
Тренутно, Мађарска обавља председавање ЕУ, и због тога се очекује да ће наставити са промоцијом убрзања интеграције Србије. Међутим, у 2025. години Пољска преузима председавање и очекује се да ће њено лидерство допринети интензивнијим преговорима о проширењу ЕУ, што укључује и убрзање приступног процеса за земље Западног Балкана, као што је Србија.
Иако Мађарска снажно подржава Србију у овом процесу, политичке несугласице између чланица ЕУ, као што је случај са Бугарском, отежавају постизање заједничког става у вези са отварањем нових кластера. Бугарска и друге земље које се противе отварању кластера 3 сматрају да би ЕУ требало да буде пажљивија у процесу приступања, нарочито када је реч о питањима која се односе на унутрашњу стабилност и демократију у Србији.
Овај несклад међу чланицама ЕУ указује на то да ће процес приступања бити сложен и дуготрајан, са великим бројем политичких и техничких препрека које ће Србија морати да превазиђе како би наставила са својим путем ка чланству у ЕУ.
