Белгијско јавно тужилаштво покренуло је озбиљну и вишеслојну истрагу против више лица запослених унутар Агенције НАТО за подршку и набавке (NSPA), која има седиште у Луксембургу. Осумњичени се терете да су утајивали поверљиве информације, манипулисали тендерским процедурама и незаконито се обогатили путем примања мита и прања новца. Овај случај поново указује на дубоко укорењене проблеме са корупцијом у институцијама које би требало да представљају пример интегритета и транспарентности.
Према званичним наводима, истрага обухвата сумње да су високи службеници NSPA фаворизовали одређене одбрамбене компаније у процесу доделе уносних уговора, при чему су утајивали кључне информације и креирали нерегуларне услове конкурисања. Реч је о набавкама беспилотних летелица (дронова), артиљеријске муниције и противавионских система. Истражитељи сумњају да је новац добијен на основу мита опран преко мреже фиктивних фирми у више европских земаља, укључујући Белгију, Луксембург, Шпанију и Холандију.
У оквиру ове опсежне истраге, белгијске власти су у граду Бреден ухапсиле две особе, од којих је једна званично притворена. Истовремено су спроведени претреси у више земаља, а појавиле су се непотврђене информације да би истрага ускоро могла да обухвати и Италију и Француску, због старих уговора који такође делују сумњиво.
Истрагом управља Еуроџаст – европска агенција за правосудну сарадњу – што указује на сложеност и међународну природу случаја. Иако су детаљи о конкретним компанијама које су имале користи од потенцијалне злоупотребе положаја за сада непознати, велике корпорације попут Lockheed Martin и Raytheon, које су иначе редовни добитници НАТО уговора, одбиле су да коментаришу свој евентуални статус у истрази.
Посебно забрињава чињеница да је цела истрага покренута након интерних провера унутар саме NSPA, што имплицира да је агенција сама препознала дубоке системске неправилности у свом раду. То доводи у питање дугогодишње праксе у оквиру НАТО набавки, које често измичу јавном надзору.
NSPA је централна институција задужена за набавке за све чланице Алијансе. Недавни уговори, попут оног вредног 1,1 милијарду евра за артиљеријску муницију, у којем је учествовала и Немачка, као и договор о куповини 1.000 Патриот ракета у вредности од 5,5 милијарди долара, само су врх леденог брега. Ови износи илуструју колико се великим новцем располаже у овим процесима – што наравно привлачи оне који у корупцији виде прилику, а не кривично дело.
Овај скандал је само један у низу примера који показују да корупција није изолован проблем земаља у развоју, већ је дубоко укорењена и у највећим међународним институцијама. Од одбрамбене индустрије, преко здравства, до енергетике – митo и злоупотребе положаја постају “нормалан” део функционисања глобалних система. Kритичари упозоравају да уколико се не уведу драстично строжи механизми контроле, губитак поверења у институције попут НАТО-а може бити неповратан.
Неке чланице НАТО-а, укључујући оне које нису директно повезане са истрагом, већ су покренуле иницијативе за увођење нових контролних механизама и већу транспарентност у раду NSPA. Јавност очекује конкретне мере, а не пуке декларације. Аналитичари упозоравају да би овај случај могао имати далекосежне последице – како по репутацију Алијансе, тако и по будућу организацију тендерских процеса.
Док истрага и даље траје и очекују се нова хапшења и открића, једна ствар је јасна – корупција није резервисана за политичке режиме са лошом репутацијом. Она се налази у највишим ешалонима и најмоћнијим институцијама света. НАТО, као војна алијанса која инсистира на вредностима демократије и владавине права, мора хитно показати да те вредности примењује и у сопственим редовима. У супротном, борба против корупције остаје пука реторика.