Европски министри финансија су имали обичај да се теше када би економска ситуација у некој од земаља чланица ЕУ почела да изгледа лоше, говорећи да бар нису у горој ситуацији од Грка. Чини се да такав аргумент данас више не би функционисао.
Француска економија се суочава са више проблема. Први је фискални дефицит јавних финансија, који ће ове године премашити шест процената БДП-а. То је знатно више него што су предвиђали бројни независни аналитичари. Међународни монетарни фонд (ММФ) очекује да ће дефицит остати на овом нивоу до краја деценије.
Француска, међутим, није једина европска земља која није успела да доведе јавне расходе под контролу. Чак су и државе познате по својој фискалној строгости, укључујући Аустрију, Немачку и Холандију, у последњим годинама забележиле пораст дефицита. Главни узроци били су пандемија и енергетска криза изазвана руском инвазијом на Украјину.
Према најновијим подацима Евростата, просечан однос дуга према БДП-у у еврозони износи 88,1 проценат. Највећу задуженост на крају другог квартала 2024. имале су Грчка, Италија, Француска, Белгија, Шпанија и Португал. Најмање задужене биле су Бугарска, Естонија и Луксембург. Очекује се да ће дуг Француске 2025. достићи 115 процената БДП-а, што је око 17 процентних поена више него 2018. године. Према прорачунима ММФ-а, дуг ће до 2029. порасти на 124 процента. Трошкови камата ће због тога вероватно порасти са 1,9 на 2,9 процената БДП-а.
У поређењу са првим кварталом 2024. године, однос дуга према БДП-у је на крају другог квартала 2024. порастао у девет земаља чланица. У седамнаест земаља овај однос је опао, а у Данској је остао стабилан.
Европске владе су 2022. године уложиле више средстава у подршку својим економијама него након глобалне финансијске кризе из 2007–2009. године, примећује Сандер Тордои из Центра за европску реформу. Касније, како су сећања на кризу еврозоне избледела, политичари су почели великодушно да троше буџет на иницијативе за сузбијање растуће популарности популистичких странака, подршку зеленој транзицији и модернизацију оружаних снага.
Све земље чланице ЕУ већ су Европској комисији поднеле планове фискалне консолидације. Француска жели да смањи дефицит за 0,5 процентних поена БДП-а годишње, што би било довољно за стабилизацију нивоа дуга. Међутим, тренутно се чини да је такав план политички неизводљив. Француска влада није једина која се бори са буџетским ограничењима. У новембру је пала немачка влада због спорова око решавања огромног буџетског дефицита. Европска комисија је већ издала препоруке за исправљање прекомерних дефицита у осам земаља ЕУ.