У последњем кварталу 2024. године, бруто домаћи производ (БДП) у еврозони, која обухвата 20 земаља, остао је непромењен, са нултим растом, према подацима Евростата, статистичке агенције Европске уније. Економски раст је успорен у односу на 0,4% у трећем кварталу, јер су предузећа узнемирена могућим трговинским поремећајима под новом администрацијом америчког председника Доналда Трампа. Потрошачи су опрезни у трошењу због инфлације, иако је инфлација опала са врхунца од 10,6% у октобру 2022. године.
Највећа европска економија, Немачка, суочава се са бројним изазовима, укључујући губитак јефтине енергије из Русије, бирократске препреке и политичку парализу у Берлину. Њена економија се смањила за 0,2% у четвртом кварталу, а за целу 2024. годину је такође забележила пад од 0,2%, што је друга узастопна година опадања производње. Влада је смањила прогнозу за 2025. годину на 0,3% у односу на претходних 1,1%.
Европске економије, укључујући Немачку и Француску, су узнемирене политичким немирима који остављају предузећа и потрошаче у неизвесности у погледу будуће државне потрошње, регулатива и пореза. Немачка би могла да се извуче из конфузије након националних избора у фебруару, након распада владајуће коалиције канцелара Олафа Шолца. Француска ће можда требати више времена да се опорави, пошто је парламент дубоко подељен, а нови избори нису могући пре јула. Политичке снаге су у сукобу око тога како да реше велики буџетски дефицит земље.
Избори Доналда Трампа додатно узнемиравају пословне изгледе, јер његова подршка новим и већим увозним царинама може нашкодити извозно оријентисаним европским економијама. Успоравање потражње за електричним возилима и одлука Немачке да укине субвенције за куповину електричних возила погоршали су ситуацију за добављаче делова.
Европска централна банка (ЕЦБ) се очекује да ће смањити кључну каматну стопу касније у четвртак, што би могло помоћи у подстицању раста. Међутим, ЕЦБ се суочава са сложеном ситуацијом, јер ниже каматне стопе могу погоршати инфлацију која је износила 2,4% у децембру због пораста цена енергената.
Индикатори потрошачког оптимизма, као што је индекс економског расположења Европске комисије, указују на забринутост потрошача због цена. Није јасно да ли очекују да ће цене расти због претњи нове Трампове администрације о увођењу царина или реагују на недавне порасте цена. “Без обзира на разлог, домаћинства која очекују пораст инфлације додатно ће отежати изгледе за приватну потрошњу у време када европска домаћинства већ поступају веома опрезно у својим трошковним одлукама”, написали су економисти из Oxford Economics у извештају.
Док се Европска унија суочава са економским и политичким изазовима, земље западног Балкана такође имају своје специфичне проблеме. Њихове економије су мање развијене и осетљивије на спољне шокове, као што су промене у светским трговинским условима или кретања у ЕУ. Политичка нестабилност, корупција и слабе институције су чести проблеми у региону, што успорава економски раст и интеграцију у европске структуре.
За разлику од ЕУ, где је инфлација опала, неке земље западног Балкана и даље се боре са високим стопама инфлације, што смањује куповну моћ потрошача. Такође, економски раст у региону зависи од спољних инвестиција и економске помоћи, што га чини рањивијим на глобалне економске трендове.
Иако су земље западног Балкана у процесу приближавања ЕУ, економски и политички изазови у обе регије указују на то да ће опоравак и стабилизација бити постепени. Док ЕУ има више ресурса и институционалну подршку за борбу против економских криза, земље западног Балкана морају да се ослањају на реформе и међународну помоћ како би осигурале одрживи економски раст.