У Договору о добросуседству и пријатељству не постоји клаузула која каже да се мора мењати Устав, и таква клаузула не може ни да постоји, јер је она повезана са фамозним историјским комисијама и њиховим преговорима, каже председница Македоније, Гордана Сиљановска Давкова, наглашавајући да историја, култура и језик не треба да буду тема разговора. Она такође истиче да у Преспанском договору јасно стоји – територија, народ, језик, држава, и поставља питање: „Шта онда разматрамо у тим историјским комисијама?“
У интервјуу за МИА, председница Гордана Сиљановска Давкова је рекла да није сигурна да ли би могло доћи до реализације „француског предлога плус“ и ставова Владе који су недавно представљени у Бриселу. Она поново наглашава да у Договору о пријатељству са Бугарском нема клаузуле о промени Устава и да тако нешто није могуће, јер је то повезано са историјским комисијама и њиховим преговорима. Ипак, она каже да постоје други начини приступања Договору.
„Не бих могла тачно да одговорим иако сам на маргинама имала пријатељски сусрет и са председником Бугарске, господином Радевом. Најчешће понављана синтагма од свих је да ми треба да поштујемо договоре, наравно, свако ко зна међународно право, па и право уопште, зна да у Договору о добросуседству и пријатељству нема одредбе која каже да треба да се промени Устав и не може ни да је има, јер се то везује за фамозне историјске комисије и њихове разговоре и преговоре. Наравно, то ја истичем. Оно што ја истичем није директан одговор на питање да ли ћете променити Преговарачки оквир и да ли сте свесни да Преговарачки оквир не може да се промени, мој коментар је да је важно како ћемо се понашати према Преговарачком оквиру, јер, видите, кроз интерпретацију, ако се ми пријатељски договоримо да поштујемо Копенхагенске критеријуме, и ако кажемо Pacta sunt servanda, а мислимо на Преспански договор где јасно пише шта Македонија значи за другу страну – територија, значи народ са сопственом историјом и језиком, онда, о чему ми разговарамо у тим историјским комисијама ако је то део пакта на који се позивају Преспански договор“, истиче Сиљановска Давкова.
Председница је нагласила да историја, култура и језик не би требало да буду предмет разговора.
„Шта ми заправо радимо? Подсећамо Европску унију на њене основне вредности и принципе уставног права. Све ово што говорим – културни и национални идентитет, споразуми засновани на реципроцитету, немешање у унутрашње ствари, поштовање достојанства и интегритета – је део европског уставног права. У том случају можемо на другачији начин приступити споразуму,“ наглашава Сиљановска Давкова.