Украјински председник Володимир Зеленски одбацио је оквир мировног споразума који је, према извештајима, предложила администрација Доналда Трампа, а који подразумева замрзавање линија сукоба и признавање Крима као руске територије. Зеленски је у уторак увече изјавио да је предаја било ког дела територије неприхватљива, нагласивши: „Нема о чему да се разговара – то је наша земља, земља украјинског народа.“ Иако украјинска војска у последњих десет година није успела да поврати Крим, нити четири окупиране области у последње три године, Зеленски остаје непоколебљив у свом ставу.
Према извештајима, амерички преговарачи су прошле недеље у Паризу представили нацрт споразума који би укључивао „де јуре“ признавање руског суверенитета над Кримом, који је Москва анектирала 2014. године и који је традиционално био у руској сфери утицаја. Заузврат, Русија би морала да пристане на замрзавање тренутних линија фронта. Иако Владимир Путин тврди да су четири источне украјинске области – Доњецк, Херсон, Луганск и Запорожје – део Русије на основу спорних референдума, руска војска још увек није у потпуности заузела ове територије. Овај предлог би, дакле, захтевао да Русија уступи део територија које сматра својим.
Фајненшел тајмс је известио да је Путин био отворен за овакав предлог, али Кремљ званично није потврдио такав став. С друге стране, амерички потпредседник Џеј Ди Венс, говорећи из Индије у среду, рекао је да ће и Украјина и Русија морати да се одрекну дела територија које тренутно контролишу како би споразум био могућ. У супротном, Венс је упозорио да је САД спремна да се повуче из преговора, истичући: „Поставили смо јасан предлог и Русији и Украјини, и време је да или прихвате или да се САД повуче из овог процеса.“
Према Аксосу, „коначна понуда“ представљена Кијеву и Москви укључивала је и услов да Украјина не постане чланица НАТО-а, али би јој било дозвољено да се придружи Европској унији. Поред тога, споразум би Русији понудио „унапређену економску сарадњу са САД, посебно у енергетском и индустријском сектору“, а санкције уведене Москви од 2014. године биле би укинуте. Међутим, за такав договор било би неопходно и слагање европских земаља, с обзиром на њихов обиман режим санкција против Русије и замрзнуте руске финансијске активе, чији повраћај Москва захтева.
Ипак, све ово може бити безначајно док Украјина одбија предложени оквир. Кијев инсистира да тридесетодневни прекид ватре буде предуслов за било какве преговоре, иако оптужује Русију да је искористила ускршњи прекид ватре за напредовање својих војних позиција и наставила са нападима на украјинске циљеве. Заменица премијера Јулија Свириденко изјавила је у среду: „Неће бити споразума који би Русији омогућио да се прегрупише и врати са још већом агресијом.“
Са своје стране, амерички председник Доналд Трамп је на платформи Truth Social у среду поподне оштро реаговао на Зеленског, назвавши његове изјаве „веома штетним“ за мировне преговоре. Трамп је написао: „Крим је изгубљен пре много година под надзором председника Барака Хусеина Обаме и није чак ни тема за дискусију. Нико не тражи од Зеленског да призна Крим као руску територију, али ако жели Крим, зашто се за њега нису борили пре једанаест година када је предат Русији без иједног испаљеног метка?“
Трамп је додао да Крим већ дуго пре „Обамине предаје“ служи као база за руске подморнице и да „ изјаве попут Зеленскогових отежавају окончање овог рата“. Он је упозорио да је ситуација за Украјину „критична“ и да Зеленски може „или имати мир или наставити борбу још три године, да би на крају изгубио целу земљу“. Трамп је нагласио да је „веома близу постизању договора“, али да Зеленски, „човек без икаквих карата за игру“, мора коначно да „заврши посао“.
Планирани мировни преговори у Лондону у среду су на нижи ниво, јер је постало јасно да и даље постоје дубоке поделе око тога какав би био прихватљив крај рата. Украјина наставља да тврди да било какав мировни споразум са Русијом не би био поуздан, што додатно компликује ситуацију.
