Вест о Трамповој одлуци да обустави војну помоћ Украјини одјекнула је након последњег састанка у Овалној соби, остављајући утисак да је амерички председник решио да пошаље јасну поруку Володимиру Зеленском. Овај потез представља притисак на Кијев да покаже већу спремност за мир, уз услов да ће помоћ остати замрзнута све док Трамп не буде уверен у искрену посвећеност украјинског руководства преговорима. То укључује и оружје које је већ на путу или складиштено у Пољској, а одлука је службено пренета шефу Пентагона Питу Хегсету. И док овај маневар несумњиво радује Владимира Путина, Трамп не затвара потпуно врата дијалогу са Зеленским – реч је о строгом упозорењу, можда последњем, да његова администрација неће толерисати одуговлачење. Јасно је да, уколико Украјина одбије да се повинује америчким мировним иницијативама, Вашингтон би могао да је препусти сопственој судбини, са свим ризицима које то носи. Зеленски је на недавном самиту у Лондону изјавио да је „крај рата још далеко“, на шта је Трамп брзо узвратио преко своје платформе Truth, назвавши то „најгором могућом изјавом“ и упозоривши да Америка неће дуго трпети такав став. „Председник је недвосмислено посвећен миру“, преноси CNN, позивајући се на званичнике из Вашингтона, уз напомену да се помоћ привремено зауставља и преиспитује како би се осигурало да служи постизању решења. Према изворима, ова пауза обухвата опрему која још није стигла у Украјину, док Fox News истиче да није реч о коначном прекиду, већ о тактичкој прекиду. The New York Times додаје да је у питању оружје и муниција вредни преко милијарду долара. Потпредседник Џ. Д. Венс је у разговору за Fox News оптужио Зеленског да „отворено одбија да се укључи у мировни процес“, док је Трамп прокоментарисао да украјински лидер „још није спреман“, али да верује да ће се то временом променити. Државни секретар Марко Рубио је нагласио да је циљ администрације да се Руси доведу за преговарачки сто и испита могућност трајног мира, уз тврдњу да је Трамп једини светски лидер способан да оконча сукоб.
У међувремену, Европа остаје подељена и збуњена овим развојем догађаја. Док неки европски лидери, попут француског председника Емануела Макрона или немачке канцелара јавно истичу приврженост демократији и подршку Украјини као бастиону слободе, други се чине мање идеалистички настројени. За неке земље под одређеним руководством, украјински ресурси – од плодне земље до енергетских потенцијала – могли би бити подједнако снажан мотив за интересовање колико и демократске вредности. У паралели са Трамповим прагматизмом, европски лидери се суочавају са сличним тестом: колико је њихова реторика о демократији искрена, а колико је заправо вођена економским и геополитичким калкулацијама? Док Вашингтон користи помоћ као полугу притиска, Европа још тражи јединствен глас – неки желе мир по сваку цену, док други виде Украјину као шаховску фигуру у борби за утицај и ресурсе