Казански самит је истакао важност економске сарадње, борбе против тероризма и хитну потребу за реформама у глобалном управљању. Казанска декларација и сусрети лидера обележили су успех 16. самита БРИКС-а, који је Русија организовала под темом „јачање мултилатерализма за праведан глобални развој и безбедност“. Премијер Нарендра Моди је нагласио приоритете и приступ Индије за проширени БРИКС+, који се по први пут састао на нивоу самита.
Проширење на БРИКС+ означава транзицију са блока који је првобитно био усредсређен на основне БРИКС нације ка широј коалицији која укључује и друге економије у успону. Са додатком нових чланова 2024. године, група је удвостручила своју величину и успоставила нови ниво партнерских земаља, наглашавајући своју посвећеност инклузивности и јачању глобалног утицаја. Ова нова структура уноси различите гласове из Глобалног југа у групу, чинећи БРИКС+ свеобухватнијим представником интереса тржишта у развоју.
БРИКС је еволуирао из почетне економске перспективе у мотор за заједничке развојне циљеве, посебно за Глобални југ. Првобитна визија, први пут осветљена од стране Goldman Sachs-а, била је усмерена на раст. Сада је усмерена на отпорност, стабилност и инклузивни развој. Нова развојна банка (NDB), финансијски механизам групе, активно финансира инфраструктурне пројекте и зелене иницијативе широм земаља чланица, што сведочи о посвећености БРИКС-а стварању опипљивог утицаја ван реторике.
БРИКС се доследно залаже за реформе у институцијама као што су Уједињене нације, Светска банка и Међународни монетарни фонд, где је доношење одлука и даље пристрасно у корист развијених земаља. Казанска декларација понавља позив за праведнији међународни поредак, са нагласком на управљачке и структурне неравнотеже. За разлику од других самита који позивају на реформе у апстрактним терминима, БРИКС предлаже изводљиве оквире, позиционирајући се као институција „генерације З“ – смела, прилагодљива и усмерена на акцију.
БРИКС је проширио своје мандате укључивањем питања безбедности, укључујући борбу против тероризма, сајбер безбедност и климатске акције. Тема самита „јачање мултилатерализма за праведан глобални развој и безбедност“ наглашава посвећеност БРИКС-а стварању противтежа постојећим безбедносним алијансама и нуди алтернативу поларизованој глобалној политици.
БРИКС је такође симболичан. Представља амбицију економија у успону да заузму већу улогу у глобалним пословима, редефинишући наративе којима су дуго доминирале западне силе. Кроз организовање самита и подстицање дијалога који одјекују широм континената, БРИКС је више од коалиције – платформа је за сарадњу, солидарност и отпорност Глобалног југа.
Мало ко је очекивао да ће извештај Goldman Sachs-а о економском потенцијалу четири економије у успону — Бразила, Русије, Индије и Кине — привући глобалну пажњу на начин на који се то десило. Одлука о формирању групе донета је када су се четири лидера састала на маргинама G8 Outreach-а 2006. године у Санкт Петербургу, када је Русија још била чланица, а њихова жеља није била да прекину везе са развијеним светом, већ да искористе све полуге за своје развојне циљеве. Као групација 21. века, БРИКС је показао амбицију и иновацију које се очекују од институције генерације З. Развио је широку агенду развоја и тежио ка реформи глобалног управљања са фокусом на резултате. Инкорпорисао је Јужну Африку 2010. године, удвостручио чланство 2024. године и успоставио нови ниво партнерских земаља у Казану.
Суштински, БРИКС сада превазилази своје првобитне економске аспирације како би редефинисао мултилатерални пејзаж. Проширена група више није само нови учесник у сфери глобалних коалиција; она представља утицајну платформу која се залаже за структурне промене у циљу обезбеђивања инклузивнијег развоја, безбедности и правде у 21. веку.
