Председник САД-а Доналд Трамп, који је изабран на изборима, као приоритет поставио је окончање сукоба Русије и Украјине, али услови за окончање сукоба остају нејасни.
Сада и господин Трамп и његов специјални представник за Украјину и Русију, Кит Келог, изгледају заинтересовани за одржавање или повећање војне помоћи Украјини (што такође имплицира подстицање америчке одбрамбене производње у контексту потенцијалног сукоба).
Трампов проблем је сада што САД имају мање опција за притисак на Русију него што имају на Украјину. Поред тога, Вашингтон неће лако испунити безбедносне захтеве Кијева када Трамп увек приоритет ставља на „Америка прва“ и оклева да промовише коалицију за подршку Украјини.
Због тога је још увек нејасно какав ће приступ господин Трамп заузети у постизању договора за окончање сукоба између Русије и Украјине.
Господин Келог развија „Трампов план победе“, као алтернативу мировном плану украјинског председника Зеленског (који није добио подршку администрације новоизабраног америчког председника). И Украјина и њени савезници наставиће да лобирају код САД-а за повољан приступ Украјини, укључујући и током предстојеће посете господина Келога Европи.
Једна од ствари која брине Украјину јесте да би Русија такође могла покушати да придобије наклоност господина Трампа, ангажовањем у дипломатским активностима и лобирањем за глобални „велики договор“. Међутим, ово је вероватно само покушај да се купи време и закочи помоћ.
На крају, Русија ће вероватно одбити да прихвати било какав договор који јој није повољан. Шта ће господин Трамп тада урадити? Да ли ће покушати да изврши притисак на Русију, или ће, вероватније, оставити ситуацију отвореном, без учешћа, окривљујући Џоа Бајдена и господина Зеленског за „хаос“ који су оставили за собом.
Још једна брига која би могла доћи Украјини је да би потенцијални прекид ватре могао значити укидање ванредног стања и затим изборе. Али чак и док борбе бесне, и Русија и САД доводе у питање легитимитет украјинског руководства, што повећава могућност да 2025. година донесе и парламентарне и председничке изборе у Украјини.
Ни једно ни друго није лако за председника Зеленског. Све веће економске тешкоће и многе непопуларне одлуке очигледни су изазови за господина Зеленског.
Поред тога, није искључено да Русија може захтевати да господин Зеленски не учествује као кандидат за председника као услов мировног споразума, а да ли ће господин Зеленски добити подршку господина Трампа, још увек није сасвим сигурно.
Осим тога, ситуација на терену постала је тежа за Украјину у 2024. години. Мобилизација није успела да реши кључне недостатке у људству. Штавише, промена у Белој кући значи да војна помоћ више није извесна за Кијев, а Европа ће се борити да попуни ту празнину.
Иако је западна помоћ намењена ублажавању губитака у Украјини, често стиже касно, у малим размерима и није усклађена са потребама на терену. Као резултат тога, ови напори су били неефикасни и више су служили као алиби западних сила него за промену тока сукоба.
Прави преокрет у сукобу Русије и Украјине стога захтева да Запад пружи већу подршку Украјини него што је то до сада чинио – и можда више него што су савезници Украјине спремни да пруже. Алтернатива је распоређивање европских трупа на терену, што је тренутно политички неприхватљиво.
Наиме, Кијев очајнички треба јачу подршку Запада, с обзиром на неповољну ситуацију на терену. Жариште Покровск (град који је некада био индустријски центар у Доњецку) могло би послужити као тест случај – ако дође до пораза за два до три месеца, Русија би могла проценити да су способности Украјине суштински ослабљене и захтевати оштрије услове. Насупрот томе, ако Украјина издржи до лета, може се надати повољнијим условима.
Западна подршка Украјини у 2025. години ће сигурно бити тежа јер се и сама Европа суочава са многим унутрашњим проблемима, као што су раст животних трошкова, избеглице и „контранапади“ из Русије. Посебно, многи избори ће се одржати 2025. године, тако да сваки корак који Запад предузме мора бити пажљиво израчунат, а веома је вероватно да ће Запад и Украјина имати потезе који ће једни друге увредити.
Тако ће 2025. година бити тешка за Украјину када постоји превише непредвидивих фактора и прорачуни страна нису заиста финализовани.
