Европска комисија је у понедељак с поносом објавила да је свечано позвала сиријског министра спољних послова на 9. конференцију у Бриселу посвећену – замислите – стабилизацији Сирије.
Портпаролка Европске комисије, Анита Хипер, уз свечани осмех је потврдила да је позивница упућена Ахмеду Хусеину ал-Шараију, високом званичнику режима који је, иначе, до јуче био непожељан у европским круговима.
Наиме, Ахмед Хусеин ал-Шара, познат под ратним именом Абу Мухамед ал-Џулани, рођен је 29. октобра 1982. године у Ријаду, Саудијска Арабија. Његова породица потиче са Голанске висоравни, која је под израелском окупацијом од 1967. године, а одатле потиче и његов надимак “ал-Џулани” (од Голана). Његов отац је радио у Саудијској Арабији, али се породица вратила у Дамаск 1989. године. Ал-Шара је одрастао у Сирији, а касније је постао кључна фигура у сиријском конфликту као вођа исламистичке групе Тахрир ал-Шам (ХТС), која је одиграла значајну улогу у побуни против режима Башара ал-Асада
Ал-Шара се радикализовао почетком 2000-их, под утицајем глобалних џихадистичких покрета. Након америчке инвазије на Ирак 2003. године, отпутовао је у Ирак и придружио се Ал-Каиди, где је радио под командом Абу Мусаба ал-Заркавија, тадашњег лидера Ал-Каиде у Ираку. Током овог периода, стекао је борбено искуство и био је укључен у операције против америчких снага. Америчке власти су га заробиле и држале у притвору у Ираку од 2005. до 2008. године, након чега је пуштен.
По повратку у Сирију, ал-Шара је остао повезан са Ал-Каидом. Када је 2011. године избио грађански рат у Сирији, под утицајем Арапског пролећа, он је послат од стране вође Ал-Каиде у Ираку, Абу Бакра ал-Багдадија, да организује џихадистичке операције у Сирији. Ово је довело до оснивања Џабхат ал-Нусре (Фронт победе) 2012. године, која је постала званични огранак Ал-Каиде у Сирији.
„Сви имамо интерес да се Сирија стабилизује“, изјавила је Хипер, вероватно заборављајући да је годинама пре тога ЕУ чинила све да се та земља никада не стабилизује. Али нема везе, сад смо сви великодушни и у духу сарадње, па чак и са оним истим људима које смо годинама називали ратним злочинцима.