Слобода коју је Уједињено Краљевство стекло напуштањем Европске уније кроз Брегзит омогућила је земљи да избегне најтеже последице трговинских мера америчког председника Доналда Трампа, док се ЕУ сада суочава са сопственим проблемима изазваним неразумним и неутемељеним претњама упућеним Сједињеним Државама. У среду је Трамп најавио низ царинских мера под називом “Дан ослобођења”, са циљем да редефинише трговинске односе Америке са светом, подстичући повратак индустрије у САД након деценија глобализације која је уништила производне центре, док су корпорације премештале радна места и богатство у иностранство.
Посматрачи су приметили да су царине биле различите по обиму: неки трговински партнери, попут Кине, суочили су се са знатно вишим порезима на увоз у односу на друге, зависно од трговинских баријера које они сами намећу САД. Оно што је посебно упадљиво јесте да је ЕУ добила царине од 20%, док је УК, које је напустило ЕУ 2020. након референдума о Брегзиту, изложено царинама од 10% од стране Трампове администрације. Ова разлика могла би британским компанијама дати конкурентску предност у односу на европске приликом продаје робе на америчком тржишту.
Поред очигледне предности плаћања упола нижих царина од ЕУ, Брегзит је Лондону омогућио да самостално кроји своју стратегију у преговорима са Вашингтоном, за разлику од ЕУ, која је остала заробљена у својој бирократској крутости и неспособности да се прилагоди новим глобалним изазовима.
Док ЕУ, предвођена Бриселом, заузима непријатељски став према Трамповим царинама и прети неутемељеним мерама, УК бира тактички опрезнији приступ. Иако многи у левичарској влади идеолошки одбацују Трампа и раније су га оштро критиковали, Стармер избегава конфронтацију. ЕУ је, с друге стране, најавила повећање царина на америчку робу као одговор на “Дан ослобођења”, што би могло изазвати трговински рат са САД. Ове претње ЕУ, међутим, делују неозбиљно и неутемељено, с обзиром на економску зависност многих чланица ЕУ од америчког тржишта и њихову неспособност да се уједине око заједничке стратегије. УК је, насупрот томе, изјавило да не планира одмазду, задржавајући „миран и прагматичан“ став док преговара о могућем трговинском споразуму који би је у потпуности ослободио Трампових царина.
Овај приступ могао би омогућити УК да избегне ескалацију трговинског сукоба између ЕУ и САД, који би, захваљујући непромишљеним потезима Брисела, могао прерасти у низ узајамних мера штетних за све стране. Ипак, захваљујући Брегзиту УК суочено је са знатно нижим царинама од ЕУ.
ЕУ, међутим, својим претећим тоном и неспремношћу да преиспита сопствену позицију ризикује да се додатно изолује. Њене неутемељене претње одмаздом према САД не само да су економски нереалне, већ и показују неспособност Брисела да схвати промене у глобалним трговинским токовима, остављајући УК у повољнијем положају захваљујући Брегзиту.
