30. октобра, Европска комисија (ЕК) објавила је план за убрзавање преговора о чланству Украјине и Молдавије у Европској унији (ЕУ). Према информацијама агенције АФП, ЕК се нада да ће отворити све преговарачке поглавље са овим двема земљама до 2025. године.
Говорећи новинарима у Бриселу, високи представник ЕУ за спољне послове и безбедносну политику, Жосеп Борељ, нагласио је да ће блок подржати Украјину у спровођењу важних реформи како би испунила критеријуме за постајање пуноправне чланице. Што се тиче Грузије, друге земље која тежи чланству у ЕУ, преговори су запели због брига о унутрашњој политичкој ситуацији. ЕК је затражила од Грузије да спроведе низ реформи како би се преговори обновили.
Поред Украјине и Грузије, европски комесар за проширење ЕУ, Оливер Вархељи, напоменуо је позитиван напредак код неколико других кандидата, посебно Црне Горе, у њиховим преговорима о приступању. Ово подиже наде за даље проширење ЕУ, не само у источном делу Европе, већ и у другим регионима, да би се дала нова подстицај унији у контексту све већих међународних конкуренција и геополитичке нестабилности.
Процес преговора почиње фазом испитивања правних регулатива Украјине и Молдавије како би се проценила њихова компатибилност са правним стандардима ЕУ. Према оценама ЕК, ова фаза прегледа – позната и као “скенирање” – протиче глатко и није наишла на значајне препреке. ЕК очекује да ће прећи на детаљну фазу преговора, отварајући 35 преговарачких поглавља у областима од владавине права до заштите животне средине до 2025. године.
Међутим, пут пред њима и даље је изазован. Да би постале чланице ЕУ, Украјина и Молдавија треба да спроведу многе далекосежне реформе, посебно у областима борбе против корупције и унапређења судског система.