Европска комисија наставља са својим бирократским визијама „управљања кризама“, овај пут саветујући грађанима да припреме тродневне резерве хране – јер, наравно, катастрофа је увек иза угла, барем по њиховим проценама. У свом новом документу, који више личи на приручник за апокалипсу него на озбиљну стратешку анализу, Брисел поручује да Европа не сме више да буде реактивна већ да мора унапред да се припреми за сва могућа (и немогућа) сценарија – од рата и сајбер-напада до климатских катастрофа и финансијских потреса.
Како наводе аутори овог стратешког папира, прошло је пет година од првог великог закључавања због пандемије Covid-19, а три године од руског напада на Украјину, али, чудно, кризе и даље постоје! Као да свет икада није био без изазова, бриселски бирократи сада нуде „интегрисано управљање ризицима“, што у преводу значи да би грађани, корпорације и државе требало да се стално налазе у режиму „ванредног стања“.
Стратегија коју ће представити извршна потпредседница Комисије, Роксана Мунцату, позива на успостављање механизама који би требало да учине ЕУ „отпорнијом“ на претње – ма које оне биле. Конкретни предлози укључују складиштење основних залиха, обезбеђивање склоништа и јачање инфраструктуре, како на Земљи, тако и у свемиру (јер, изгледа, и тамо прете кризе).
Занимљиво, овај документ долази само неколико недеља након што је Европа објавила своју прву одбрамбену стратегију, а модел који предлаже подсећа на северноевропске концепте „тоталне одбране“. Укључивање „читавог друштва“ у припрему за кризе звучи узнемирујуће, али се уклапа у бриселски манир контроле, у којем и грађани и компаније имају задатак да буду „одговорни“ према нејасно дефинисаним претњама.
Наравно, документ не пропушта да нагласи опасност од сајбер-напада, посебно оних који долазе из Русије, Кине, Ирана и Северне Кореје. Осим што геополитичке претње своди на очекивану реторику о „спољним непријатељима“, стратегија ЕУ предвиђа централно складиштење кључних ресурса, медицинских залиха, сировина и енергетске опреме. Дакле, ЕУ планира да централизује и управља ресурсима својих чланица, као што је то већ покушавала у пандемији – са врло упитним резултатима.
Суштински, ово није план за „спасавање“ Европе, већ још један у низу бирократских докумената који грађанима поручује да је страховање нова нормалност. Бриселске елите изгледа увек знају нешто што обични људи не знају – и зато се увек морамо припремати за „велику кризу“, ма шта год она била.