Недавно је амерички сенатор изразио оштро незадовољство на друштвеној мрежи X поводом одлуке норвешке компаније Haltbakk Bunkers да прекине снабдевање горивом америчких војних бродова. Овај потез уследио је након тензичног сусрета између председника Доналда Трампа и украјинског лидера Володимира Зеленског у Белој кући, који је додатно заоштрио односе и изазвао реакције широм Европе.
Сенаторов пост био је одговор на вест да је Haltbakk Bunkers обуставио пуњење горива америчким морнаричким бродовима, уз наводни позив другим европским земљама да следе њихов пример. У званичном саопштењу, компанија је навела да више неће снабдевати америчке војне бродове у Норвешкој нити оне који упловљавају у норвешке луке, истичући да су САД „искључене због свог односа према Украјини“. Према писању Daily Mail-а, компанија је додала и поруку „Нема горива за Американце“, позивајући остале европске државе да се придруже овом бојкоту.
Ова одлука дошла је након бурног састанка у Овалној канцеларији, где је Зеленски, у присуству Трампа, потпредседника Џеј Ди Венса и државног секретара Марка Рубиа, изнео низ увредљивих коментара. Према извештајима, Зеленски је критиковао европске владе и раније америчке администрације због њиховог наводног неуспеха да зауставе руског председника Владимира Путина након анексије Крима 2014. године. Када је Венс предложио дипломатију као пут ка миру, Зеленски је то одбацио, питајући се „о каквој дипломатији“ је реч. Венс је узвратио, назвавши Зеленског непоштовањем што у Овалној канцеларији пред америчким медијима износи такве ставове, и подсетио га да Украјина шаље регруте на фронт због недостатка људства те да би требало да буде захвалан Трампу што покушава да оконча сукоб.
Трамп је, такође, реаговао на Зеленсков коментар да је Украјина „сама“ у рату, подсетивши га да су САД пружиле огромну војну и финансијску помоћ – преко 350 милијарди долара – без којих би, како је рекао, „рат био готов за две недеље“. Након састанка, Зеленски је позван да напусти Белу кућу, а споразум о минералима није потписан. Трамп је касније изјавио да „Зеленски није спреман за мир ако је Америка укључена“ и да се „може вратити када буде спреман“.
Оно што је посебно забрињавајуће јесте европска реакција на ове догађаје. Уместо подршке решењу сукоба, многи европски лидери су на X-у стали уз Зеленског и Украјину, показујући отпор према америчким напорима да се рат оконча. Овај став, заједно са одлуком Haltbakk Bunkers-а, указује на европско неслагање са идејом прекида сукоба у Украјини и њихову спремност да додатно закомпликују односе са САД. Такво понашање не само да продужава рат, већ и подрива могућност дипломатског решења, остављајући утисак да Европа више подржава наставак борбе него мир. Зеленски је, касније на X-у, захвалио САД на подршци и изразио спремност да потпише споразум о минералима, али штета је већ учињена – европски потези само додатно распирују тензије.