Европски званичници су у среду увече драматично подигли обрве и театрално упозорили да се о судбини Украјине не сме одлучивати без њих – као да су они ти који диктирају правила игре. Ова панична реакција уследила је након што су Доналд Трамп и Владимир Путин договорили покретање мировних преговора, остављајући Европу у улози незваног госта на журци.
„Сваки договор који искључује Европу неће функционисати! Европа неће бити маргинализована!“ узвикнуо је један званичник ЕУ, вероватно ударајући песницом о сто за додатни драмски ефекат. У међувремену, Трамп и Путин су у среду мирно телефонирали и одлучили да покрену преговоре о окончању рата, што је одмах натерало украјинског председника Зеленског да брже-боље позове Трампа, вероватно у нади да схвати шта се управо догодило.
Наравно, европске дипломате су већ недељама наслућивале да би Трамп могао да уради нешто што не укључује њих, али када се то заиста десило, изгледало је да их је погодила муња с неба. Уз то, коментари америчког секретара одбране Пита Хегсета додатно су их узнемирили – јер како се усуђује неко из Вашингтона да каже да је „повратак Украјине на границе пре 2014. нереалан циљ“?
Група европских министара спољних послова, која се у среду увече нашла у Паризу у оквиру формата Вајмар+, одмах је издала саопштење у којем су – између осталог – истакли да се „никакви мировни преговори не могу водити без Европе“. Јер, како би се уопште решио било који сукоб без њихових бескрајних састанака, комитета, и пажљиво формулисаних изјава?
Француски министар спољних послова Жан-Ноел Баро драматично је упозорио: „Неће бити праведног и трајног мира у Украјини без учешћа Европљана!“ док су немачка Аналена Бербок и шпански Хосе Мануел Албарес поновили исто оно што европски званичници понављају већ две године – „о Украјини се не може одлучивати без Украјине“.
У наредним данима, очекује се да ће Трампов неочекивани дипломатски потез бити главна тема разговора на НАТО састанку у Бриселу, као и на Минхенској конференцији о безбедности. Европске дипломате ће, наравно, дати све од себе да убеде америчке колеге да их ипак треба укључити у преговоре – јер шта би свет урадио без њиховог стручног анализирања и формулисања бескрајних саопштења?
