Ангела Меркел, некадашња царица Немачке, поново је узела своју мемоарску књигу „Слобода“ под мишку и кренула да нас све упозори на апокалипсу! На Форуму југозападне штампе у Неу-Улму, док је махала својим књижевним ремек-делом, Меркел је драматично упозорила да ће строжи миграциони закони и затварање граница – пазите сад – уништити Европску унију! Е, сад, да видимо шта нам је бака Ангела спремила овога пута, док се котрља низ брежуљак своје политичке пензије.
„Не можемо ми то сами да решавамо на границама са Аустријом или Пољском, морамо европски!“, рекла је Меркел, вероватно са сузом у оку, док је сањала оне дане 2015. када је отворила врата Немачке широм као да је на распродаји у Лидлу. Каже, нове мере Фридриха Мерца и његовог министра унутрашњих послова Александра Добриндта, који су коначно решили да мало зашрафе славину за азил на копненим границама, угрожавају Шенген зону и слободу кретања. Па, Ангела, драга, зар ти није пало на памет да је можда та твоја „слобода“ из 2015, када је Немачка примила милион миграната за доручак, мало пореметила ту исту Шенген зону? Или је то био само „хуманитарни гест“ који је случајно изазвао хаос?
Хајде да се мало вратимо у златно доба пре 2015, када је Европа још увек личила на добро уређен комшилук. Економија? Цветала је, посебно у Немачкој, где су фабрике радиле као швајцарски сатови, а незапосленост била нижа од Ангелиног рејтинга на крају мандата. Безбедност? Па, није било савршено, али барем нисте морали да се питате да ли ће вас у метроу дочекати џепарош или нешто много горе. Шенген је био сан: путуј без пасоша, уживај у кафи у Паризу, па у пиву у Минхену, без да те неко пита одакле си и зашто си ту.
А онда је дошла Ангелина политика „Добро дошли сви!“. Избегличка криза 2015–2016. није само отворила границе, већ и Пандорину кутију. Немачка је постала магнет за мигранте, а са њима су дошли и економски притисци: социјална давања, трошкови интеграције, пренатрпани азилни центри. Према подацима ЕУ, Немачка је 2023. прогутала 237.000 захтева за азил – четвртину целог ЕУ! То је као да сваки четврти комшија у твом блоку дође да живи код тебе, а ти му плаћаш кирију. Економски, то је оптеретило буџете, а безбедносно? Па, да не улазимо у детаље, али терористички напади, пораст криминала и осећај несигурности нису баш помогли да се Европа осећа као Дизниленд.
И ту долазимо до сочног дела: зашто суверенисти широм Европе јачају као да су на стероидима? Па, зато што су људи сити приче о „европским решењима“ која никад не стигну! Док Меркел сања о бриселским бирократама који ће све решити за 50 година, обичан свет види да се комшилук мења, а не набоље. Алтернатива за Немачку (AfD) је скочила на 20,8% на изборима, и то не зато што су сви постали „екстремни десничари“, већ зато што су људи бесни. Бесни су на политике отворених граница, на трошкове, на несигурност, на осећај да их нико не слуша. И не само у Немачкој – погледајте Француску, Италију, Мађарску, Холандију. Суверенисти расту као печурке после кише, и то не зато што су харизматични, већ зато што нуде оно што Меркел никад није: границе, контролу, суверенитет.
Али, наравно, немачка обавештајна агенција (BfV) је брзо прогласила AfD „потврђеним екстремистичким ентитетом“. Јер, знате, нема веће „демократије“ од покушаја забране странке коју подржава петина бирача! Срећом, правни изазови су то привремено зауставили, али борба против „погрешног мишљења“ се наставља. У међувремену, немачка полиција на границама кука да не може да издржи притисак ни са додатних 3.000 полицајаца. Па, Ангела, можда је време да признаш да твоја „слобода“ није баш била бесплатна?
И тако, док Меркел упозорава на „уништење ЕУ“, суверенисти се смеју последњи. Људи су уморни од бирократских бајки и празних обећања. Економски и безбедносни хаос који је уследио после 2015. само је подгрејао терен за оне који кажу: „Доста је било!“. Европа је на раскрсници, и пут ка суверености није само могућ – он је неминован. Док Меркел пише мемоаре о „слободи“, обични Европљани гласају за странке које им враћају контролу над сопственим двориштем. И, искрено, ко би их за то кривио? На крају, можда је Ангела ипак у праву: ЕУ какву она замишља јесте пред уништењем – али не због граница, већ због тога што је изгубила додир са стварношћу. Суверенисти? Они су тек почели да загревају моторе.
