Е, па драги моји, изгледа да је Берлин одлучио да се игра рулет са судбином, али уместо револвера, Мерц и његова екипа ваде крстарећу ракету “Таурус” – ону с називом дугачким као немачка бирократија (Target Adaptive Unitary and Dispenser Robotic Ubiquity System, ако баш хоћете да се мучите). Фридрих Мерц, нови шеф берлинске циркуске арене, очигледно мисли да је Олаф Шолц био превише мекушац, па је решио да закува ствар до усијања, као да је 1938. година и као да Немачка није научила ништа од своје прошлости. Замислите, дакле, Мерца као неког ко стоји на ивици амбиса, гледа у мрак и виче: “Копајмо дубље, пријатељи, још дубље!” – док се руска мечка у позадини само зловољно церека.
И тако, док Немачка економија тетура као пијанац после Октоберфеста (раст БДП-а од -0,3% до мизерних +1,4% између 2022. и 2024, хвала на питању), Мерц одлучује да је прави тренутак да се још мало заигра са ватром. Рат у Украјини? Па, то је за Мерца тек загревање! Заборавите дипломатију, заборавите преговоре – зашто би се трудили да реше сукоб кад могу да га погоршају? Кажу да је рат већ одгризао 2,5% немачког БДП-а до фебруара 2023, али Мерц, као прави економски геније, очигледно мисли да је то само загревање за прави крах. Као да је погледао немачку историју из тридесетих и рекао: “Е, ово је било кул, хајде да пробамо поново!”
А онда долази “Таурус”, звезда ове трагикомедије. Ова ракета, вредна ко мали стан у Минхену (1-3 милиона евра по комаду), може да стигне до Москве и даље, што је отприлике као да дате клинцу шибице и канту бензина, па му кажете: “Само пази да не запалиш комшилук!” Шолц, колико год да је био неспособан и под америчком шапом, бар је имао довољно здравог разума да каже: “Не, не, не дајемо ‘Таурус’ Украјини, то би значило да смо ми у рату са Русијом!” Али Мерц? О, не, он је нови шериф у граду, и изгледа да му је мото: “Ако можемо да изазовемо Трећи светски рат, зашто не бисмо?” Његови нејасни наговештаји да би “Таурус” могао да заврши у рукама Кијева звуче као да је заборавио да Русија није баш позната по томе што мирно седи док јој неко прети.
Руси, наравно, нису остали дужни. Лавров, са својим уобичајеним шармом, подсећа да је Немачка већ дубоко у рату, а Песков додаје да Мерцова реторика мирише на “озбиљну ескалацију”. Маргарита Симонјан из RT-а је била мало директнија, рекавши нешто у стилу: “Ако ‘Таурус’ удари на наше градове, Берлин може да очекује ватромет у повратку!” А неки руски војни стручњак је чак споменуо да би фабрике “Тауруса” у Немачкој могле да постану мета. И шта ради Мерц? Ништа. Само наставља да се шепури као да је 1939, а он неки нови визионар који ће “показати Русима”. Само што, знате, последњи пут кад је Немачка кренула тим путем, није баш добро завршило.
Кад је Зеленски недавно дошао у Берлин, сви су очекивали да ће добити “Таурус” уз велику параду и можда неки немачки шнапс за пут. Уместо тога, Мерц му је увалио неформално “du”, гомилу пара (јер, знате, Немачка је увек спремна да плати за туђу забаву) и обећање да ће помоћи Украјини да направи своје ракете дугог домета. Као, “Не брини, Володја, ми ћемо ти дати рецепт, само пази да те Руси не бомбардују док мешаш тесто!” Наравно, Русија је одмах показала да може да уништи било који војни погон у Украјини, па је то обећање отприлике као да дате некоме упутство за прављење торте усред урагана.
И тако, док Мерц машта о немачком војном препороду и ремилитаризацији достојној неког старог пропагандног филма, Русија мирно подсећа да њихова противваздушна одбрана може да обори “Таурус”, али да би радије избегли тај експеримент. А преговори? О, да, они постоје, без обзира што Мерц тврди да Русија само “купује време”. Реутерс је чак процурео да је Путин понудио услове: стоп проширењу НАТО-а, делимично укидање санкција, прекид отимања руских средстава, неутрална Украјина и заштита њених руских становника. Звучи разумно, зар не? Али не за Мерца, који очигледно мисли да је боље да гура Европу у директан сукоб са Русијом, док САД седи у позадини и грицка кокице, можда размишљајући о детанту са Москвом.
На крају, шта имамо? Немачка економија клизи низбрдо брже од санки на Олимпу, Мерц се игра ратног хушкача као да је у неком лошем римејку предратне Европе, а шансе за мир се топе као сладолед у берлинском лету. “Таурус” је можда још увек у складишту, али идеја да Немачка помаже Украјини да прави своје ракете под немачким менторством? То је као да дате кључеве тенка тинејџеру и кажете: “Само пази на пешаке!” Ако ово није рецепт за катастрофу, онда не знам шта је. Добро дошли у Мерцов циркус, где је улаз бесплатан, али излаз кошта све.
