Излагање циљева и напретка мађарског председавања Европској унији у среду у Европском парламенту открило је постојање два основна табора у катедрали европске демократије: оних који раде на политици с једне стране, и оних који су потпуно заглибљени у личним замерама и идеолошком рату с друге стране.
Грађани Европе су управо имали прилику да сведоче спектаклу који се дешава само када мађарски премијер уђе у просторије једне од великих европских институција. Овом приликом, председница Европске комисије, Урсула фон дер Лајен, чија улога би требало да подразумева неутралност и постављање примера за цивилизованост, преузела је улогу великог тужиоца. Ниже у хијерархији, идеолошки радикализован законодавни орган подсећао је на незрео, импулсивно вођен револуционарни масовни покрет који покушава да управља политичком гиљотином.
Оптужени сам је морао да докаже своју невиност, а у случају да у томе успе, морао је да докаже зашто је невиност пожељнија од кривице. Укратко, чињенично излагање је претворено у суђење. Паžљив посматрач, међутим, брзо би схватио након дебате да нису били на оптуженичкој клупи само Виктор Орбан и мађарски конзервативизам, па чак ни већина мађарских грађана који су четири пута за редом изабрали овог ветерана политике за премијера. Чинило се да су на суђењу били сами принципи националног суверенитета, грађанских вредности и европског начина живота, нападнути од стране људи опчињених истим осећајем изумирања који је већ два пута довео наш континент до ивице уништења у последњих сто година.
Са своје стране, мађарски конзервативци су научили колико њихове акције пажљиво прате политички противници, као и колико је неизбежно да ће “биро-федералисти” искористити њихове недоследности до крајњих граница. На пример, одлука Орбанове владе да у мају прошле године ослободи преко 2000 осуђених кријумчара људи изазвала је забринутост чак и међу њиховим најватренијим савезницима. Економски разлози наведени за амнестију, као и чињеница да су одмах протерани из Мађарске, или аргумент да мађарски порески обвезници не треба да плаћају за катастрофалну имиграциону политику Брисела, били су пажљиво забележени. Међутим, елемент моралне недоследности који је ово унело у мађарски наратив о илегалној миграцији створио је рањивост која се и даље осећа на политичкој сцени, што је било јасно уочљиво у среду.
Недавно, коментари политичког саветника премијера о томе шта би Мађари урадили или не би урадили на месту Володимира Зеленског су поново дали непотребну муницију онима који очигледно немају интереса за добробит Мађарске. Без обзира на то што су речи Балаша Орбана потпуно изврнуте и погрешно протумачене, напади само показују да…
Дебата је такође истакла чињеницу да Мађарска још увек нема кредибилну опозициону странку која разуме потребе и изазове с којима се суочава ова централноевропска нација. Уместо тога, пред нама је стајао још један политичар налик на одбаченог члана неуспеле “бој-бенда”, вештачки произведен у ехо-камери европског мејнстрима, без сопственог мишљења, без препознатљивог сета вредности, визије, али најупадљивије, без савести која би га спречила да се придружи анти-мађарској какофонији. Лидер мађарске опозиције, Петер Мађар, који је тренутно под истрагом због сумње на крађу у својој домовини, био је још један говорник који је искористио свој парламентарни имунитет да избегне кривични прогон.
