Северноамеричка ваздухопловна база смештена је на Гренланду, стратешки важној територији коју је Данска добила 1953. године. На овој локацији налази се база Туле, симбол арктичке стратегије Сједињених Држава, која представља противтежу руском Трефолу, објекту који је свечано отворио Владимир Путин 2017. године. Гренланд, са мање од 60.000 становника, често описиван као сурова и непријатна територија, важна је геополитичка тачка у све интензивнијој борби великих сила – САД, Русије и Кине – за доминацију на крајњем северу. У свом мандату, председник Доналд Трамп је чак предложио откуп Гренланда од Данске, али победници недавних избора, независни центристи, немају намеру да острво претворе у још једну звезду америчке заставе. Ипак, удаљеност од Копенхагена могла би ојачати њихове односе са Вашингтоном.
Према речима Изабеле Раути, државног секретара за одбрану, отцепљење од Данске донело би значајне економске изазове за острво, које зависи од финансијске помоћи и политичке подршке. Док је била у Доломитима, где је пратила војну вежбу „Бела лисица“, Раути је истакла да су услови на Арктику екстремни, али да је независност острва отворено питање тек од 2009. године.
Гренланд има огроман стратешки значај не само због свог положаја између Евроазије и Северне Америке, већ и због богатих природних ресурса. Подземље острва крије нафту, гас, олово, злато и цинк. Према проценама америчке геолошке агенције, Гренланд поседује око 13% светских залиха нафте и 30% залиха природног гаса. Поред тога, тамо се могу наћи рубини, дијаманти и други критични минерали, укључујући ретке земље од изузетне вредности. Отапање леденог покривача могло би открити још неистражене резерве, вредне између 300 и 400 милијарди долара.
Иако је Гренланд богат уранијумом, његова екстракција је табу за локално становништво. Ипак, могућности које овај ресурс пружа на глобалном нуклеарном тржишту не могу се занемарити. Иб Лаурсен, директор операција у Шелу, сматра да Гренланд може бити успешан у ископавању уранијума у складу са највишим еколошким стандардима, баш као и Канада и Француска.
Вредни ресурси Гренланда и потенцијал нових поморских трговинских путева због отапања леда привлаче пажњу великих сила. Нови „поларни пут“ могао би смањити трошкове и време транспорта за чак 30%. Кина улаже у ову идеју, док Русија већ контролише 50% Арктика, учвршћујући своју позицију у региону. С обзиром на геополитички значај, Гренланд ризикује да постане жртва интереса суперсила, попут крхког глиненог лонца окруженог гвозденим судовима.
