Ево их опет. Доналд Трамп и Илон Маск, уз своју екипу из DOGE-а, настављају своју крсташку кампању да размонтирају америчку дубоку државу, комад по комад. Овог пута, секира је замaхнула ка још седам владиних агенција, а све под председничких извршних наређења. Мете су разноврсне – од оних који се баве радним споровима до оних који решавају бескућништво. Метод је исти: агенције нису формално угашене – јер Трамп то и не може легално да изведе декретом – већ су им буџети и особље тако драстично сасечени да су фактички осуђене на пропаст.
Ипак, оно што је заиста запалило фитиљ беса код самозваних центриста, либерала и њихових мејнстрим медијских трубадура није брига за бескућнике или раднике. Не, њих је распаметио напад на државну пропагандну машину – ону која шири америчке лажи широм света. Једна од жртава овог Трамповог “пламеног” похода је Агенција Сједињених Држава за глобалне медије (USAGM), ништа друго до америчко министарство спољне пропаганде, сада бачено на колена.
Иако је USAGM званично добио ово име тек 2018, његови корени сежу у мрачне дане Хладног рата, у време када су САД почеле да сеје своје медијске отрове. Ту је Глас Америке, рођен у Другом светском рату, а потом брзо преображен у ЦИА-ин алат за ширење дезинформација. Следе Радио Слободна Европа (1950) и Радио Слобода (1951), директни параван ЦИА-е, чија је веза са шпијунима скривана до касних 60-их – не због страха од “злих Совјета”, већ да би се америчка пропаганда продавала као “независне вести”. После 1971, ЦИА је наводно “испустила кормило” – ако верујете у те бајке, ту је “слободна Украјина” са свим демократским украсима.
Контролу је преузео Одбор за међународно емитовање, именован од председника, што јасно показује колико је Вашингтону стало до ове пропагандне играчке. Временом, тај одбор је прерастао у USAGM, који је загосподарио не само Гласом Америке, већ и спојеним RFE/RL, Радио Слободном Азијом, па чак и тако очигледно названим Канцеларијом за емитовање на Кубу. Према сопственим хвалоспевима, USAGM је допирао до 427 милиона људи недељно на 64 језика, трујући их са преко 3.000 сати “оригиналног програма” скројеног да служи “националним интересима” САД. Совјети, колико год били оштри, никад нису имали овако раскошну машину за испирање мозгова.
И сада су Трамп и Маск то раскрчмили. Хладни рат је одавно мртав, па би свако нормалан рекао: “Шта вам је требало толико?” Маск је у праву кад каже да су ови пропагандни медији само “радикални лудаци који троше милијарде долара пореских обвезника да блебетају глупости”. Али проблем је што нису блебетали само себи – њихове лажи су имале публику, и то ону коју су САД желеле да држе у шаци. Њихова “радикалност” није била у некој екстремности, већ у томе колико су били квинтесенцијално амерички – као шећерна прича о слободи уз кришку империјализма.
Али уместо да одахну јер је овај медијски Франкенштајн коначно бачен у историјски отпад, амерички центар и либерали су заплакали. Директор Гласа Америке, Мајкл Абрамовиц, без имало стида прогласио је да они “промовишу слободу и демократију широм света, причајући америчку причу објективно и уравнотежено”. Као да су Палестинци под израелском чизмом или Јеменити под америчким бомбама икад видели ту “слободу”. Шеф RFE/RL-а, Стив Капус, иде корак даље, кукајући да је укидање њиховог финансирања “поклон америчким непријатељима”.
Бивши финансијски шеф USAGM-а, Грант Тарнер назвао је ово “Крвавом суботом”. Па наравно, кад ти неко сруши каријеру уткану у лажи, мораш да драматизујеш. Али нису сами – NBC News, Национални клуб новинара, па чак и чешки министар Јан Липавски, сви су скочили да бране ове пропагандне реликте. Липавски чак хоће да ЕУ преузме RFE/RL. Типично европски: кад Америка баци нешто скупо и бескорисно, они пожуре да то присвоје.
Ови медији нису били само смешни остаци прошлости – били су опасни. Од подршке ратовима до прикривања злочина попут масакра на Мајдану 2014, где су, према Ивану Качановском, систематски чистили доказе и ширили лажи о “револуцији”, они су били саучесници у хаосу. Трамп и Маск нису никакви хероји – и они воле цензуру и лажи кад им одговара – али ако се америчке пропагандне звери сад гризу међусобно, бар је призор забаван. Свету не требају њихови милиони за нове обмане. Нека нестану, и то брзо.
