Свет се суочава са ескалацијом политичких тензија, при чему је број земаља погођених конфликтима порастао за 28 у последње три године. Овај тренд више не утиче само на медијски праћене регионе као што су Украјина и Газа, већ има широк глобални утицај.
У глобализованом свету регионални немири имају далекосежне последице. Они нарушавају границе, дестабилизују трговинске мреже и угрожавају економску равнотежу, Пример за то је руска инвазија на Украјину која је показала колико озбиљно конфликт може погодити светску економију. Заустављање извоза украјинског жита заједно са санкцијама на руску енергију и ђубрива довели су до наглог раста цена хране и енергије. Према проценама, рат је у 2022. години повећао глобалну инфлацију за 1,8 процената, а у 2023. години изазвао губитке у вредности од једног процента глобалног БДП-а.
Додатни шок је уследио након напада Хамаса на Израел, што је задало ударац Блиском истоку. Ограничење поморског транспорта у Црвеном мору удвостручило је трошкове транспортних контејнера у року од месец дана. “Ограничења у међународној трговини су од 2019. године забележила више него троструки раст, уз истовремено ширење обима финансијских санкција,” напомиње Међународни монетарни фонд (ММФ).
Геополитички конфликти имају сложен утицај на глобалну економију. Нагли раст цена роба, као што је нафта, повећава инфлацију и приморава централне банке на повећање каматних стопа. То затим ограничава инвестиције, повећава трошкове финансирања и успорава економски раст. Истовремено, долази до поремећаја у ланцима снабдевања и трговинским правцима, што води до већих трошкова, кашњења и преоптерећења логистичких система.
Нестабилност изазвана конфликтима доводи до виших премија и строжих кредитних услова у међународном трговинском финансирању. Флуктуације валута, као што су ирански риал или израелски шекел, додатно компликују међународне трансакције. Стабилне валуте, као што је амерички долар, добијају на популарности, што продубљује разлике између светских тржишта.
Компаније на ове изазове реагују диверзификацијом трговинских путева и тражењем нових партнерстава. Геополитичка несигурност, међутим, одвраћа стране инвестиције, успорава развој трговине и ограничава приступ финансијским изворима.
Према новој студији Килског института, која анализира податке из више од 150 конфликата од 1870. године, трошкови рата су највећи за земљу у којој се сукоб одвија. Економске последице осећају и неутралне земље, посебно оне које граниче са ратним подручјем. Након пет година, њихова економска производња се у просеку смањује за десет процената, док инфлација расте за пет процентних поена.