И Немачка и Француска,„локомотивe” Европске уније (ЕУ), тренутно пролазе кроз политичке нестабилности које могу довести до промене власти.
Обарање владе премијера Мишела Барнијеа на гласању о неповерењу прошле недеље довело је до тога да председник Француске Емануел Макрон буде приморан да у року од 48 сати, што је крајњи рок који је сам себи поставио, формира нову владу.
Према извештају новинске агенције France 24, 10. децембра Макрон је започео преговоре са лидерима различитих политичких странака у покушају да постигне консензус за формирање „владе за национални интерес” и избегне дуготрајну политичку кризу.
На ове преговоре нису позвани лидери крајње десничарске странке Национално окупљање (РН) и крајње левичарске странке Непокорна Француска (ЛФИ), које су сарађивале у обарању Барнијеове владе.
У јуну је председник Француске распустио доњи дом парламента након што је крајња десница надмашила његову коалицију на изборима за Европски парламент и позвао на превремене изборе. Међутим, ова одлука је резултирала губитком већине његове коалиције у парламенту након избора, што је омогућило опозицији да лакше изгласа неповерење његовој новој влади и блокира усвајање буџета.
Тренутно, изазов за нову владу је да буде довољно јака да преживи гласање о неповерењу у парламенту и усвоји буџет за наредну годину како би се ограничила политичка и економска нестабилност.
Неки блиски сарадници председника Макрона су изјавили да би именовање новог премијера могло бити објављено најраније увече 11. децембра.
Према плану, 11. децембра француска влада разматра нацрт посебног закона о буџету који би омогућио наставак рада владе у новој години. Извор из парламента наводи да ће законодавно тело расправљати о овом нацрту 16. децембра, а већина странака је изразила спремност да га подржи у име стабилности.
Према извештају немачке новинске агенције DW, 11. децембра немачки канцелар Олаф Шолц је званично поднео захтев за гласање о поверењу његовој влади, што је први корак у организовању превремених избора који су планирани за фебруар 2025. године, уместо за септембар исте године, како је првобитно предвиђено.
Очекује се да ће Бундестаг гласати о овом предлогу 16. децембра. Овај корак је углавном формалност, јер посланици опозиције тренутно доминирају над мањинском владом канцелара Шолца.
Након тога, канцелар ће затражити од председника Савезне Републике Немачке Франк-Валтера Штајнмајера да одобри распуштање парламента, чиме почиње рок од 60 дана за одржавање нових савезних избора.
Ови потези се дешавају у контексту распада владајуће коалиције формиране након избора 2021. године, коју чине Социјалдемократска партија (СПД) Шолца, странка Зелени и Слободна демократска партија (ФДП).
ФДП, као најмања странка у коалицији са 11% гласова, често је критиковала канцелара Шолца и остале чланове кабинета, посебно у вези са буџетом за 2025. годину.
6. новембра, канцелар Шолц је затражио од председника Штајнмајера да разреши дужности министра финансија Кристијана Линднера, лидера ФДП-а, што је довело до распада тространачке коалиције и њеног преласка у статус мањинске владе.
Мањинске владе нису популарне у Немачкој, а распад коалиције је релативно редак у поређењу са другим европским земљама. Ово је пети такав случај од доношења Основног закона (устава) Немачке 1949. године.
Изгледа да су политичари у Француској и Немачкој одлучили да уђу у празнични дух – не кроз традиционалне новогодишње резолуције, већ кроз политичке акробације. Док Макрон трчи маратон „брзог формирања владе“ како би избегао да му парламент постане страначки рингишпил, Шолц се одлучио за премијерни наступ немачког политичког циркуса са мађионичарским триком „нестанак коалиције“. Европски грађани, као публика, могу само да се надају да ће ови перформанси имати макар срећан крај – или бар некакав разумљив сценарио.
