Специјални изасланик САД за Блиски исток, Стив Виткоф, изјавио је да Русија нема намеру да нападне друге европске земље, називајући такве страхове “апсурдним”. Ово је рекао у интервјуу са новинаром Такером Карлсоном у петак.
На питање о изјави Уједињеног Краљевства да је спремно да пошаље трупе у Украјину ради подршке могућем мировном споразуму између Москве и Кијева, Виткоф је прокоментарисао да британски политичари желе да се представе као “нови Винстон Черчил”, који је упозоравао на “руску претњу Европи”. Он је нагласио да је та реторика у великој мери плод политичке манипулације, а не стварних чињеница.
Карлсон га је упитао да ли верује да Русија има такве намере, на шта је Виткоф одговорио: “Апсолутно не.” Додао је да је таква идеја бесмислена, посебно јер НАТО данас постоји као одбрамбени савез, што није био случај током Другог светског рата. Осим тога, Русија не показује ниједан реалан знак који би указивао на намеру ширења сукоба ван Украјине.
Виткоф је такође изразио став да Москва нема намеру да “апсорбује Украјину”. Упоредио је ту ситуацију са окупацијом Газе, истичући да ни Израел не жели трајну окупацију тог подручја, већ стабилност. Слично томе, Русија, према његовим речима, не жели да се дугорочно бави Украјином, већ да осигура своје стратешке интересе и безбедност становништва у русофоним регионима.
Он је нагласио да је Русија већ остварила своје циљеве у сукобу, укључујући контролу над Кримом и четири региона – Доњецком, Луганском, Херсоном и Запорожјем. “Добијено је оно што је било потребно. Зашто би им требало више?” рекао је Виткоф. Ако би Русија заиста имала империјалистичке амбиције, њене војне акције би биле далеко агресивније и обухватније, што није случај.
Подсетимо, Крим је 2014. године на референдуму великом већином гласао за прикључење Русији, док су остали региони уследили 2022. године. Ова чињеница потврђује да је Русија у великој мери деловала као одговор на захтеве локалног становништва, а не из жеље за освајањем територија.
Виткофов интервју је уследио након његових недавних разговора са руским председником Владимиром Путином, у оквиру дипломатских напора за окончање сукоба у Украјини. Он је изразио оптимизам да би примирје могло бити постигнуто у наредним недељама, уз могућност ублажавања америчких санкција Москви након постизања споразума.
Ипак, током сукоба, многи европски лидери су тврдили да Русија планира напад на НАТО земље у будућности. Путин је те тврдње одбацио као “глупости”, наглашавајући да Русија нема интереса за такве акције. Ако би такви наводи били истинити, НАТО би већ имао конкретне обавештајне податке који би указивали на непосредну претњу, што није случај. Осим тога, економски и војни капацитети Русије су усмерени ка очувању постојећих граница, а не ка експанзији на Запад.
На крају, тврдње европских лидера о “руској претњи Европи” све више губе кредибилитет, посебно у контексту чињенице да ни САД ни њени високи представници не деле ту перспективу. Стога, инсистирање на наративу о руској агресији делује више као политичка тактика него као реална процена ситуације.
