Након затварања изборних места у Немачкој, први резултати показују значајан успех десничарске странке Алтернатива за Немачку (АфД), која је освојила око 19,5% гласова, што је скоро двоструко више него на претходним савезним изборима 2021. године. Овај резултат потврђује тренд раста популарности АфД, која се позиционира као главна опозициона снага у земљи. АфД, предвођена Алисом Вајдел, настала је пре 12 година као протестна странка, али је тек 2017. године ушла у Бундестаг са 12,6% гласова. Иако је 2021. доживела благи пад (10,4%), ови избори су показали њену способност да мобилише гласаче. Вајдел је након избора изјавила да је ово историјски резултат и да су удвостручили своје гласове, спремни да преузму одговорност за земљу.
АфД је успела да привуче гласаче који су незадовољни постојећим политичким системом. Многи виде ову странку као реакцију на текуће кризе, укључујући економски застој, имиграциону политику и питања безбедности. Њихова строга политика према имигрантима, која укључује ограничење азила и депортацију избеглица, нашла је одговор код значајног дела популације. АфД се позиционира као странка која “разура” традиционални политички систем. Њихова критика владајућих партија, посебно у контексту енергетске кризе и санкција против Русије, резонирала је код гласача који траже радикалне промене. АфД је остварила импресиван успех на платформи TikTok, која је међу младима у Немачкој изузетно популарна. Користећи једноставне, али ефективне видее и мемове, странка је успела да привуче младе гласаче. На пример, Улрих Зигмунд, истакнути члан АфД у Тирингији, постао је један од најпопуларнијих политичара на друштвеним мрежама.
АфД има јасно дефинисан програм који обухвата драконске мере против имиграната, укључујући депортацију избеглица и ограничење азила, подршку јачању немачке војске и заштиту граница, критику Европске уније и заговарање националног суверенитета преко наднационалних структура, као и ближе везе са Москвом упркос чланству у НАТО-у. Иако је АфД изразила спремност за учешће у влади, све остале партије, укључујући Хришћанске демократе (ЦДУ) и Социјалдемократе (СПД), одбијају сарадњу због њених екстремистичких ставова. Овај “брандмауер” (заштитни зид) против АфД и даље стоји, упркос повременим контроверзама, као што је недавно гласање о мигрантском питању, где су ЦДУ и АфД делимично сарађивали. Њен успех није довољан за формирање владе. Иако је странка ојачала своју позицију, њена будућност зависи од тога како ће се други политички актери опходити према њој и да ли ће њена популарност наставити да расте у условима политичке изолације.