Најновија анкета (YouGov) показује да 55% Британаца сматра да је Брегзит био грешка, док само 30% верује да је био исправна одлука. Осталих 15% не жели да се изјасни. Ниво незадовољства је константно растао од када је Британија напустила Европску унију 1. фебруара 2020. године, са нарочито високим незадовољством међу млађим генерацијама: 75% особа узраста 18-24 године сматра да је Брегзит био погрешан корак, док само 10% и даље подржава ову одлуку.
Анализе показују да британски производни систем није блистао у последњим годинама, али економија не дозвољава лабораторијске експерименте, те је немогуће утврдити како би ствари изгледале да Британија није напустила ЕУ. Економски аспект је само један од многих критеријума по којима се Брегзит може оцењивати. На пример, BBC је поводом петогодишњице Брегзита покушао да направи биланс, узимајући у обзир пет елемената: трговину и економију, имиграцију, путовања, законодавство и јавне финансије.
Office for Budget Responsibility (OBR), јавна установа задужена за економске прогнозе, задржава процене из времена референдума. На дуги рок, пад британске трговине биће око 15%, са смањењем потенцијала бруто домаћег производа (БДП) за 4%, што износи око 100 милијарди фунти. До садашњи подаци су мешовити: индустријски извоз је опао за 30-60% у односу на сценарио без Брегзита, док је извоз услуга (од рекламе до консултантских услуга) показао значајан раст. Споразуми са трећим земљама мало су допринели надокнади губитака због напуштања ЕУ, док би предност могла бити слобода од одлука Брисела у областима као што је вештачка интелигенција.
Једна од кључних тема током референдума донела је изненађење: због прекида слободе кретања, број имиграната из континенталне Европе је значајно опао, али је број долазака из удаљенијих земаља знатно порастао. Универзитети и компаније у потрази за радном снагом водили су кампање запошљавања на другим континентима. Нето долазак имиграната изван ЕУ порастао је за 750.000 у периоду од 2021. до 2024. године, док је број долазака из Европе опао за 150.000.
У 2025. години ЕУ ће увести електронски систем уласка (EES) за путнике изван ЕУ, са коришћењем биометријских података. Након тога, биће уведена врста виза (ETIAS) по цени од 7 евра. Ово ће повећати трошкове и потенцијално дужине редова за Британце који путују у Европу. Велика Британија ради исто: од 2. априла Европљани ће морати да добију дозволу, ETA, по цени од 16 фунти.
Да би ублажила шок од Брегзита, конзервативна влада на власти 2020. године усвојила је већи део европског законодавства као британско. Према неким прорачунима, радило се о преко 6.000 прописа. Од тада је укинуто само 600. Остали су и даље на снази, упркос року за њихово уклањање који је био закачен за 2023. годину. Техничка сложеност прегледа и потенцијалне либерализације или ререгулације разних сектора представља изазов.
До 2021. године Велика Британија је плаћала ЕУ око 18 милијарди фунти годишње, што је еквивалентно 350 милиона недељно. Четири милијарде су враћене Лондону кроз механизам познат као „рабат“, док је још пет милијарди враћено у облику помоћи депресивним регионима или пољопривреди. Дакле, уштеда је износила девет милијарди. Али и око овог податка постоји расправа.
До 2023. године Велика Британија је морала да плати око пет милијарди годишње Бриселу да би завршила већ покренуте програме. Још 6,4 милијарде ће морати да се плате од 2024. године, иако на вишегодишњој основи. Од 2023. године Лондон се придружио европском истраживачком програму Horizons, што га кошта две милијарде годишње.
