Влада Уједињеног Краљевства изразила је забрињавајући захтев за креирањем „задњих врата“ која би јој омогућила приступ подацима корисника iCloud-а, услуге компаније Apple. Овим потезом се приближавамо линији која раздваја безбедност и нарушавање приватности.
Према ексклузивном извештају Washington Post-а, британске обавештајне службе желе да имају приступ подацима iCloud корисника широм света. Захтев је да Apple створи „задња врата“, што би омогућило приступ свим садржајима који се чувају на iCloud-у.
Овај захтев, који звучи као сценарио из шпијунског романа, је у ствари забрињавајућа стварност која уздрмава свет технологије и заштите приватности. Британске и америчке безбедносне службе заиста траже од Apple-а да омогући тајни приступ iCloud налозима корисника широм планете.
Овај контроверзни захтев крши одредбе тзв. „Snoopers’ Charter“ (Повеља за шпијунирање) Уједињеног Краљевства, која би омогућила влади у Лондону и њеним обавештајним службама да приступе потпуно шифрованим резервним копијама које Apple гарантује као безбедне и заштићене од неовлашћеног приступа.
Захтев је покренут на основу закона Investigatory Powers Act из 2016. године, који омогућава властима да натерају технолошке компаније на сарадњу у прикупљању доказа. Међутим, овај најновији захтев прелази границе разумног, јер британске власти траже неограничен приступ свим подацима који се чувају на iCloud-у, без обзира на њихову локацију.
„Необјављени захтев британске владе, издат прошлог месеца, тражи општу могућност приступа потпуно шифрованим подацима, а не само помоћ у декриптовању одређеног налога. Овакав захтев нема преседана у познатим демократијама,“ наводи се у извештају.
Apple је посебно забринут због овог захтева, јер се не ради о сарадњи у једном конкретном случају националне или међународне безбедности. „Не постоји разлог зашто би влада Уједињеног Краљевства имала ауторитет да одлучује за грађане света да ли могу да користе доказане предности енд-ту-енд шифровања,“ изјавио је Apple.
Трајна „задња врата“ угрозила би шифровање података на целој платформи, остављајући безбедносним службама слободу да бирају кога и шта ће шпијунирати у облаку. Овај сценарио опраљвдава све већу забринутости за безбедност приватности и доводи у питање основне разлике између слободних и демократских ентитета и ауторитарних система који се ослањају на неограничену контролу и шпијунажу.
Тајност овог захтева, чини ситуацију још узнемирујућом. Ово отвара могућност да су у прошлости или да ће у будућности приватни подаци корисника бити рањиви на владино надгледање без одговарајућег наређења.
