БРИСЕЛСКА МАГИЈА: КАКО ДА ВАМ УРЕДИМО ЖИВОТ БЕЗ ВАШЕГ МИШЉЕЊА

„Брутално гушење мирних демонстраната, новинара и политичара у Тбилисију је апсолутно неприхватљиво!“, дрекнула је висока представница Европске уније за спољне послове и безбедносну политику, Каја Калас, док је ревносно куцкала на тастатури платформе X, вероватно уз гутљај еспреса и уз обавезан осећај моралне супериорности. „Грузија не испуњава наша очекивања!“, наставила је, као да је реч о несташном ђаку који није научио лекцију из „демократије по ЕУ стандардима“.
Док Брисел са безбедне удаљености гледа шта се дешава у Тбилисију, Грузијци су изашли на улице, протестујући против злокобног закона о „страним агентима“. Закон, који је осмислила владајућа странка „Грузијски сан“, предвиђа да организације које добијају више од 20% новца из иностранства морају лепо и транспарентно да се декларишу као „организације које промовишу интересе стране силе“. Запањујуће, зар не? ЕУ, позната по свом анђелски неутралном приступу, одмах је препознала опасност – не од мешања страних сила, већ од тога да би Грузија могла да уреди своје послове без њихове доброхотне туторске руке.
У међувремену, улице Тбилисија испунили су храбри борци за слободу (иако нико тачно не зна ко све финансира њихове транспаренте и звучнике). Број демонстраната варира од „доста“ до „буквално пола града“, а полиција је наравно одлучила да их части сузавцем, воденим топовима и мало старомодне батине – у духу грузијског гостопримства. Док су политичари и новинари срчано примали свој део „демократског дијалога“, неки су завршили у притвору, што је одмах изазвало колективни хистерични напад у седишту ЕУ.
Каја Калас и њени брижни колеге одмах су се јавили да подсете Грузију да, ако већ хоће у ЕУ, мора да буде добра и да се понаша – дакле, да дозволи сваком страном капиталу и политичком утицају да несметано обавља своју просветитељску мисију. Како ће се ова грузијска драма завршити? Хоће ли Брисел послати још осуда, саопштења и можда – ако баш мора – неку делегацију која ће пажљиво климати главом? Или ће Грузија схватити да европски пут значи играње по правилима које други пишу?
Једно је сигурно – слобода и демократија су увек најбоље када долазе уз одобрење Брисела. Све друго постаје „неприхватљиво“.