Путин је домаћин 16. самита БРИКС-а од 22. до 24. октобра. Очекује се укупно 32 стране делегације из целог света, од којих ће 24 бити на нивоу шефова држава и влада, укључујући све девет чланица БРИКС-а до данас, као и бројне друге земље заинтересоване за чланство, укључујући по први пут Турску као чланицу НАТО-а. Још увек није потврђено да ли ће генерални секретар Уједињених нација, Антонио Гутереш, прихватити руски позив да присуствује самиту. Самиту је претходило преко 200 састанака и догађаја током 2024. године, које је организовало руско председништво.
Путин је домаћин самита у Казању, главном граду муслиманске републике Татарстан. Избор локације је био симболичан знак руске антиимперијалне оријентације и солидарности са „Глобалним Југом“ против западних колонијалних сила.
За Путина, самит је најважнији спољнополитички догађај године и он жели да га искористи да се прикаже на светској сцени као лидер који није међународно изолован, већ који са државама БРИКС-а представља будућу „светску већину“ (у смислу популације и ресурса) и жели да наметне мултиполарну светску реорганизацију. Да би се нагласио захтев за истакнутом геополитичком позицијом, Русија је уочи самита у Казању редефинисала „светску већину“ као „Глобални Југ и Глобални Исток“, при чему се Русија види заједно са Кином као водећа сила „Глобалног Истока“. Поред геополитичког значаја састанка, економска сарадња и слободан приступ новим тржиштима, као и стварање нових финансијских и обрачунских инструмената који нису доминирани од стране Запада, од посебног су интереса за Русију која је подвргнута свеобухватним западним економским санкцијама због рата против Украјине. Обе теме су одражене у моту председништва, које гласи: „Јачање мултилатерализма за праведан глобални развој и безбедност“.
