Аргентина је најавила планове за објављивање владиних докумената који се односе на нацистичке бегунце који су након Другог светског рата нашли уточиште у овој земљи. Одлуку је саопштио Гиљермо Франкос, шеф кабинета председника Хавјера Милеја, у интервјуу за ТВ канал DNews. Он је објаснио да је председник донео ову одлуку након разговора са америчким сенатором Стивом Дејнсом, који је инсистирао на транспарентности и јавном објављивању архива.
Франкос је нагласио да председник Милеј сматра да не постоји разлог за скривање информација о заштити коју су нацисти добијали у Аргентини. Документација која ће бити објављена углавном се налази у Министарству одбране, а део се односи на финансијске трансакције преко швајцарских банака.
Историјски подаци указују да је око 10.000 ратних злочинаца искористило такозване „бежачке руте” како би побегли из Европе након пада сила Осовине. Од тог броја, половина је одабрала Аргентину као своје уточиште, земљу која је била позната по одбијању екстрадиција. Међу њима су били и истакнути нацисти попут Адолфа Ајхмана, архитекте холокауста, и Јозефа Менгелеа, злогласног доктора. Ајхмана су касније ухватили израелски агенти и извели на суђење у Израелу, док је Менгеле преминуо 1979. године од срчаног удара.
Највећи прилив нацистичких избеглица догодио се током првог мандата Хуана Перона, аргентинског председника чија је влада (1946–1955) отворено подржавала њихов долазак. Перонова политика, која је комбиновала ауторитаризам и популизам, често је била критикована због утицаја фашистичке идеологије.
Овај потез Милејеве владе долази након што је раније донет декрет о објављивању докумената који се односе на акције аргентинских оружаних снага током војне диктатуре (1976–1983). Тај период, познат као „последња хунта”, започео је државним ударом против Исабел Перон, удовице и наследнице Хуана Перона, након његове изненадне смрти 1974. године. Хунта је спровела бруталну репресију над политичким противницима, што је резултирало хиљадама жртава и несталих.
Портпарол председника, Мануел Адорни, изјавио је да влада жели да спречи политичку злоупотребу ове мрачне историје кроз потпуно објављивање архива, чиме би се осигурала транспарентност и очувала историјска истина.