Украјина међу Европљанима и даље ужива широку подршку, али скоро две године након руске инвазије једва 10 одсто њих сада верује да она може победити Русију, док се најизгледнијим исходом рата сматра неки облик “компромисног решења”, показало је истраживање широм Европске уније. Како наводи „Гардијан“, ова промена става – пошто је у ово време прошле године међу Европљанима преовладавало мишљење да Украјина мора да поврати сву своју изгубљену територију – захтеваће да политичари заузму реалистичнији приступ, који се фокусира на дефинисање шта прихватљив мир заиста мора значити, тврде аутори извештаја. „Да би оправдали наставак европске подршке Украјини, лидери ЕУ ће морати да промене начин на који говоре о рату“, рекао је коаутор Марк Леонард из Европског савета за спољне односе (ECFR), који је наручио анкету. Већина Европљана „ жели да спречи победу Русије“, али не верује да Кијев може да победи у војном смислу, рекао је Леонард, што значи да би најубедљивији аргумент за све скептичнију јавност био да би наставак помоћи „могао да доведе до одрживог мира постигнутог кроз споразум који фаворизује Кијев, а не победа Путина“. Јануарска анкета у 12 држава чланица ЕУ – укључујући Француску, Немачку, Мађарску, Италију, Холандију, Пољску, Шпанију и Шведску – показала је да су застој украјинске контраофанзиве, растући страх од промене америчке политике и изгледи да би Доналд Трамп могао освојити други председнички мандат, подстакли песимизам у вези са исходом рата. Испитивање јавног мнња урађено је пре повлачења Украјине из Авдејевке, током последњег викенда, што је најзначајнија војна победа Русије од заузимања Бахмута у мају 2023. Анкета, обрађена у извештају под називом „Ратови и избори: Како европски лидери могу да одрже јавну подршку Украјини“, открива да само један од 10 Европљана у 12 испитаних земаља верује да ће Украјина победити на бојном пољу, док је двоструко више (20 одсто) предвиђа победу Русије. Чак и у најоптимистичнијим земљама – Пољској, Шведској и Португалу – мање од петине (17 одсто) верује да би Кијев могао победити.
Најчешће мишљење, које дели у просеку 37 одсто испитаника, јесте да ће се рат завршити компромисним решењем – иако у неким земљама више воле тај исход него у другим. У Шведској (50 одсто), Португалу (48 одсто) и Пољској (47 одсто), испитаници су чешће рекли да Европа треба да помогне Украјини да узврати, док у Мађарској (64 одсто), Грчкој (59 одсто), Италији (52 одсто) и Аустрији (49 одсто), више су били за то да ЕУ погура Кијев да прихвати нагодбу. У Француској, Немачкој, Холандији и Шпанији мишљења су била равномерно подељена.
Анкета је, такође, показала да многи Европљани све више сматрају да је рат Русије против Украјине од директног значаја за њих. Трећина (33 одсто) је рекла да је тај сукоб имао већи утицај на њихову земљу, односно на Европу (29 одсто), него рат на Блиском истоку, у поређењу са 5 одсто који су рекли супротно по те обе тачке.
Ако би САД обуставиле војну помоћ Украјини под Трамповим председавањем, 41 одсто Европљана је рекло да би ЕУ требало или да повећа своју подршку или да је задржи на садашњем нивоу, док би 33 одсто више волело да ЕУ следи вођство САД.
На другу годишњицу руске инвазије на Украјину, аутори извештаја закључују да Европљани нису у „херојском расположењу“, па чак ни оптимисти по питању ситуације, мада се њихова приврженост спречавању руске победе није померила.
Изазов за западне креаторе политике, пише у извештају, је да реше дихотомију пада поверења јавности у исход рата и жеље да задрже подршку за спречавање победе Русије. „Како Европа и САД буду улазиле у изборну сезону, потрага за дефинисањем мира биће критично бојно поље. Лидери ће морати да пронађу нови језик који одговара тренутним осећањима“, написали су аутори извештаја.