„Америка на првом месту“ или „златно доба Америке“ су слогани који су освојили изборе у највећој економији света. Међутим, Трампова царинска политика довешће до супротног резултата. Још већи утицај на свет могла би имати спољна политика изолационизма. Догађаји из овог недељног дана показали су зашто.
У понедељак, на састанку лидера земаља Г20, амерички председник Џо Бајден није био присутан на заједничкој фотографији. Наводно је разлог био „логистички проблем“. Лидери осталих земаља нису га чекали. Оваква слика све чешће ће постајати стварност.
Састанак лидера Г20 у Бразилу био је један од неколико догађаја на којима је последњих дана учествовао кинески председник Си Ђинпинг. У Бразил је допутовао са стотинама привредника и са председником Лулом потписао више од 40 споразума о сарадњи у вредности од неколико милијарди долара.
„Односи између Кине и Бразила сада су у најбољем тренутку у историји,“ рекао је Си Ђинпинг и додао да је Кина спремна да од ових земаља направи „златне партнере“.
Највећи догађај током Си Ђинпингове посете региону била је посета Перуу, где је свечано отворио дубоководну луку Чанкај. Описао ју је као почетак поморског Новог пута свиле 21. века.
До сада је транспорт робе из земаља Латинске Америке у Кину био ограничен малим капацитетима домаћих лука. Међутим, међусобна трговина експоненцијално је расла током последње две деценије, са 12 милијарди долара у 2000. години на 450 милијарди у 2023.
Кина има изненађујући трговински дефицит са земљама Латинске Америке, с обзиром на то да је примарно увозила сировине. Међутим, са новим америчким председником који прети царинама и Европом која их већ уводи, Кина отвара нове трговинске могућности широм света.
Перуанска лука Чанкај биће највећа у целом региону. Још више ће повећати извоз домаћег воћа и бакра у Кину. Њу ће користити и друге земље које ће је видети као чвориште за извоз својих производа у Азију. Циљ је да се од земље направи „Сингапур Латинске Америке“.
Једна од земаља које ће користити Чанкај биће Бразил. До сада оријентисана на исток, испоручивала је робу у Кину заобилазним путевима. Њена нова путна и железничка веза са Перуом убрзаће транспорт до Кине за 10 дана и омогућити брзо проширење сарадње.
Поред робе из Бразила, у перуанску луку – једину способну да прими највеће бродове на свету – пристизаће роба из Еквадора, Чилеа и Колумбије. Потенцијално и кинески војни бродови.
Док кинески председник најављује инвестиције од милијарде долара у перуанску инфраструктуру, Џо Бајден је објавио испоруку девет хеликоптера Блек Хок у оквиру програма против дроге вредног 65 милиона долара. И донацију коришћених возова из Калифорније за метро главног града Лиме.
Слична прича одиграла се и у Бразилу, где је Џо Бајден најавио инвестицију од 50 милиона долара за очување прашуме. Кинески председник је обећао инвестиције које ће Бразил померити на лествици производње са вишом додатом вредношћу.
Чак 60 одсто најављених инвестиција у Латинској Америци усмерено је на технолошки сектор. То ће додатно продубити сарадњу између региона. Већ сада је Кина највећи трговински партнер готово свих латиноамеричких земаља.
Чак две трећине њих прикључило се пројекту Новог пута свиле. Сједињене Државе све више губе битку за Латинску Америку – регион који је за њих увек имао суштински значај. Са доласком Доналда Трампа, овај тренд ће се још убрзати.
Латинска Америка ће тако пратити судбину југоисточне Азије и Африке. Континент поседује 57 процената светских залиха литијума, 37 процената залиха бакра и скоро 20 процената залиха нафте. Ако Кина директно или индиректно добије контролу над њима, Западни свет ће се суочити са још већим проблемом у обезбеђивању сопствене комодитетске независности.
Инвестиција у луку Чанкај у Перуу далеко је од једине на западној обали америчког континента. Слично велики пројекат луке гради се у мексичком Манзанилу. Након завршетка 2030. године, њен капацитет би могао бити једнак капацитету највеће америчке луке у Лос Анђелесу.
Са растом трговинске сарадње пораст ће имати и политичка и војна сарадња. Сједињене Државе се добровољно и сопственом одлуком одричу позиције велесиле у свету и на тацни је предају Кини.
За Европу је од суштинског значаја како ће се поставити према новим изазовима. Глобални трговински шампион више нису Сједињене Државе. Како глобални поредак заснован на правилима замењује поредак заснован на сили, остаје питање којим ће путем Европа кренути. Неће бити лако, али би током деценија могло дефинисати њен даљи смер.
